Učitelj

ПРИЛОЖАК ЗА ПОЗНАВАЊЕ НАР. ПРОСВ. У СЛОВИНАЦА 125

је средишно друштво од год. 1900 лист за омладину („Луопбек“), чиме је, тако да речемо, узело у своје руке правац васколике де „латности на пољу педагогије и списа за омадину. То је у неку руку вршак организације словиначких учитеља, који ће имати на раз. витак сиромашне књижевности педагошке благодатног утицаја, нарочито ако тај развитак буде у дотољној мери помагала и ново основана Школска Матица, где се има усредередити словиначко учитељетво свију школских категорија.

Према свему изгледа, да је за словиначке учитеље крајем носвога столећа настао благодарнији и плоднији рад, од дојакошњег, рад организован, који тежи и смера истакнутом циљу. Истина још подавно чињени су покушаји за такав систематски рад. Тако је пре љесет година основано у Кршку „РедасогкКо дтибуо“, које је имало исти циљ као и Школска Матица, зли није имало довољно материјал вих средстава. 5

Природно је. да се при тако чилом душевном животу и при садањим неуглађеним односима, где је толико разнородних, па и супротних идеја и начела код учитеља у целој Аустрији, јављају по"следице те борбе и те разноликости и код самих учитеља словиначких. На првоме месту то је клерикализам, због кога се у прошлој години одвојио један део крањских учитеља од остале целине, те је распалио нову новинарску борбу. По примеру клерикала немачких и чешких, намамише прошле године и словиначки клерикали незнатан "број крањских учитеља у свој табор, и тако заједнички основаше „своје друштво и свој лист за „одбрану католичких школа и учите. ља.“ Други део словиначких учитеља, нарочито млађи учитеља у Штајерској, изјављује своје симпатије правцу „младих“ учитеља немачких. Остали учитељи словиначки сматрају смер тих „Јунговаца“ за опасан по народ словиначки, с тога су учитељи доњоштајерски држали скуп 7 децембра прошле године у Марибору, на коме је било преко стотину учитеља, па су том приликом донели одлуку: да се не слажу с васпитачким назорима „Јунговаца“, да сматрају за своју дужност васпитавати омладину у духу вере и морала, у духу народном и родољубивом, али ће при томе постојано тежити правоме напретку, слободној школи и свима правима свога положаја.

Средишно друштво, да не би дало прилике цепању словиначких учитеља, изјавило је да са том скупштином нема ничега заједничког. Исто тако и оба листа њихова пређоше ћутке преко тога. Ието тако неповољно се осећа средишно друштво и према спајању јужно штајерских друштава учитељских с немачким друштвима у средиш-