Učitelj

022 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

редишно друштво обраћа пажњу на напредак словиначких учитеља у свима крајевима, нарочито на лоше награђене учитеље у Истрији и Горици.

У прошлој години поново је тражила скушштина крањска и горичка поправку материјалног стања својих учитеља; у томе циљу послата је и депутација министарству и солидарно са осталим цислајтанским учитељским друштвима тражено је пута и начина за повишицу учитељских плата.

По примеру немачких и чешких учитеља, држали су учитељи „словиначки 9 марта прошле године маниФестациони скуп у Цељу, на коме је било преко 500 учасника. А 10.и 11. вепт. имали су скупу Горици и том приликом походили су маниФестациони скуп немачких учитеља у Штајерској.

Словиначка друштва у Штајерској спојена су с немачким друштвима учитељским у земаљско средишно друштво (оно за сада искључује сва народна питања и брине се само за интересе учитеља.)

Учитељи еловиначки озновали су још и друштво за помагање породица преминулих учитеља („јирејвка ваторотоб“), уредили су педагушки музеум, купе прилоге за подизање конвикта 32 учитељ. „сву децу, оснивају Фонд за учитељеку сирочад и друштво за издавање списа за учитеље („Зојка Мабса“) и, што је од нејвеће важности, удржени раде на развитку словиначких листова, учитељеких у једном правцу. -

Има томе већ двадесет година, како Оловинци имају два учи: -тељека листа, који, ма да беху добро уређивани, ипак нису радили у споразуму, нити су имали строго обележен правац. Али како малени број словинљчких учитеља (нешто преко 1200) не зајемчаваше ниједноме од њих материјалан успех, то су многи желели, да један од тих листова престане излазити. Ита им жеља би испуњена. " Средишно друштво, које више година беше власник једнога листа („Роробика“, излазио је два пута месечно у Марибору, под уредништвом Мих. Нерата), узе у своје руке и други учитељеки лист („06. Тоуал5“, који је излазио три пута месечно у Љубљани, под уредништвом Јок. Домника), који му уступи љубљанско учитељско друштво. Он им овако подели задаћу: један („Роробик“) да излази једном месечно, као педагешки реви, а други („Џ6. Тоуал 5“) да буде школеко-политички, и заступа интересе свију словиначких учитеља. „Средишно друшгво, као власник њихов, потпомагаће оба листа из својих средстава. На тај начин излажење је њихово обезбеђено. Осим тога сарадници њихови не морају више радити на њима бесплатно, јер је створена могућност за награђивање чланака. Осим тога изда-