Učitelj

128 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Два — три дана Марко није ишао у школу. На његово наваљивање деда попусти и он опет пође. Али, од тога _ дана, деда Игњатова нога није више прекорачила школ· скога прага.

Прође неко време од тога дана. Марко уредно иде у. школу, али га деда више не дира. Не шали се више нити га пита како је у школи и шта учи.

- Једнога дана, ускоро иза овог догађаја, дође Марко из школе сав уплакан. Чим уђе у собу он завитла књиге, _бризну у плач и обеси се деди око врата.

5: — Шта је сине, пита деда Игњат уплашено.

— Ја нећу деда више у школу! једва. изговори јецајући. — Шта велиш% Нећеш у школу! А што сине7

— Не могу више да учим! Нећу више да учим, деда, | — А шта је то било пита деда благо.

— Све је лаж деда... Све лаж... Вук Бранковић није "изд'о цара Лазара. на Косову, него ве још јуначки борио. Тако вели господин, а знаш како Вука песма куне. За Обилића вели:не зна му се ни отац ни мати, ни шта је ни од. куд је, и још нешто, и још нешто страшније...

Ту дете загњури деди главу у недра и јецајући гушило се у сузама. | -

— Доста више! Не говори тако нееретни сине, дикну деда Игњат. Јој, Боже, опрости му...

Деда Игњат се тресао од љутине. Изиде у воћњак па оде ходати по снегу испод шљива, а непрестано нешто млата рукама, као да некоме нешто доказује. Ходао је тако до неко доба. После и без вечере оде да легне, али целе ноћи није тренуо, но се само уздишући превртао е једне стране "на другу. По памети су му се ређале слике старих ерпских јунака, какве их је он са својим гуслама створио. Оне му мира не дадоше.

Од тога дана Марко престаде да иде у школу..