Učitelj

ЗАВАВА И ПОУКА 199 ТИ.

Дан по дан, па дође и Свети Сава. Школи се опет легло све ваљаније и одабраније у селу.

— А кам' деда Игњатр пита попа седајући за софру.

Не знам попо, одговори учитељ. Одавно ми се није увраћао, његов Марко не долази ми у школу већ неколико дана, не знам да није болестан.

Људи седе за софром, али им некако шуто без деда Игњата. Нема оне шале и весеља које се замете где 1“ чича Игњат. |

— Да пошљем Глишу, рече председник, попи и учитељу, да види шта ради деда Игњат.

„Ови одобрише...

Мало после Глиша се врати.

— Шта би море, пита председник. Је ли здравог

— Здраво је.

— Па камо га међу нас.

— Неће, вели,

— А што морег

— Немам, вели, посла тамд.

— Ко вели%

— Деда Игњат.

— Ама зар он:

— Он, он, одговори Глиша, климајући главом. Вели доћи ћу ако ми сви одобре,. да турим угарак у ону кућу нека изгори.

Ове речи све изненадише. Сви и нехотице погледашв на учитеља, а он се сиромах запламтео у лицу.

— Шта је то било међу вама пита попа. -

— Ништа попо, части ми. Пан вам, толико време има, нисам га ни видео.

— Е, нешто се зорли наљутио деда Игњат, рече председник. Баш ћу га сутра звати да видим шта је.

— Молим те председниче, рече учитељ, кад дође деда Игњат, јави и мени,