Učitelj

ЗАБАВА И ПОУКА 183

Деда Игњат се замисли. Руком је гладио оно мало «седих власи, које су му се још на глави задржале. Дуго је тако стајао и мислио. Напослетку се опет окрете учитељу.

— А то су велиш, писали учевњаци 7 Глас му је сада био блажи и мекши, а лице ведрије.

— Јесте, деда Игњате.

Он се опет замисли.

— Њима се мора и треба веровати. И ја би им веро'во да рекну да се вемља окреће. Али, што јес', јес' ово не ваља. Ово ми се не допада...

За тим са свим благо настави. •

— Молим те, учитељу, реци ти, тим нашим учевњацима „овај мој поздрав: Србији, још за дуго више треба Краљевића и Обилића, него учевњака. |

Мој Маркић, који ће, до године ако је Божја воља, узети плуг у руке, треба да се дичи и поноси српским јунацима, онако како и' је песма опевала, како гусле о њима причају. Они треба да су светиња за њега. Од њих треба, да се научи, како се за своју Отаџбину и свога владаоца, живот даје. Народна песма нека је сва историја њи'ова. А ко 'оће да буде учевњак нека после учи. Реци им то молим те.

Беше се са свим повратио. Опет беше онај стари деда Игњат. Пружи руку младом учитељу, загрли га и пољуби у чело.

— Послаћу ти сутра у школу мога Маркића.

— о) ——