Učitelj

РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

у Бразилији. Друге животиње служе за чување стада и домова као пас, Бурани и гуске. Слон, и ако се није никада могао. припитомити те да буде домаћа животиња услед свог спорог развијања и ретког плођења, служи човеку као помагач у тешком послу. да тегљење употребљава човек: говече, бивола, магарца, мазгу, слона, коња, јелена, пса, раније ноја а негде и овнове. За јахање и ношење терета, ву коњи, камиле, ламе, јелени, говеда, овнови, слонови пби, а коњи и магарци готово свуда. У бојевима се употребљавају: коњи, слонови, волови, нарочито бикови, пеи и годуби писмоноше, познате „тице ластавице“ из наше историје. Шпанци су осрамотили цео род човечји, што су отимали земље, урођеничке у Америци, туткајући на. њих крвожедне псине.

Највећа је корист од животиња, што се човек храни њиховим месом и млеком а кожу њихову корисно употреби Многи народи не једу говеђе месо. јер је свето, неки не једу свињетину, јер је свиња нечиста, докле су код многих народа сматрају дивљи магарци као посластица. Некада народи нису пробирали храну: јели су што су уловили. Данас се многа животиња на појединим местима не једе, бар јавно, док се опет на пругом месту једе. Такве животиње ву коњи, пси, мачке, зечеви, жабе, магарац ит. д. Тако: исто и млеко од краве, кобиле, мазге, магарице, овце, козе, камиле и т. д. Да би месо било укусније, многи се мужаци штреје и шкопе, као во, ован, јарац, вепар ит. д Са шкопљењем иде упоредо гојазност, питомост и благост.

Кад је човек припитомио животињу први гут, може се само нагађати, као и то, коју је животињу прво гајио. Држи се да је са човеком доведен коњ у оно доба, кад се кренула сеоба народа из __ Азије у Европу, не као дивља животиња, него као верни питоми друг човеков“ — Тачно се не зна, кад је притомљен коњ. Свакако се може узете да је прво притомљен у Средњој Азији. Све до 16-ог века лутали су коњи по пустарама, азискам, али се не може рећи да ли су били дивљи или само подивљади. Права дивља раса коња у Азији је данас тарпан. — Данашњи коњ у Европи није само тит евсјих азиских предака него је постао „по свој прилици од укрштевих мелеза између дошљака азиских и затечених европских домородаца“. —

Џитоми магарац води своје порекло од дивљих који живе по Азији и Африци. ;

"Како има веома много делова говечетових измешаних са разним справама, које је стварао човек из каменог доба, држи се да је и говече почео човек да лови у камено доба. Говече, јаке и издржљиво