Učitelj

КЊИЖЕВНОСТ 145

својом снагом, у почетку припитомљавања, било је најјачи покретач за човекове трговачке смерове, „и у свима другим правцима човечјсг развића ниједна животиња није тако стално помогла култури као говече“.

Човек је припитомио говече због његове снаге, због меса; млека и коже.

Изгледа да је човек почео гајити другу стоку после говечета и једин) ради допуне овоме. Наше говече је мешавина укрштања изметнутих раса разних дивљих говеда. У Аустралији се није знало за тов уче све до доласка Европљана. Данашње наше говече води порекло од некадашњег свог поретка тура. Најчистија пасмина ове расе у Србији су колубарска говеда; све остале сорте су измешане, заосталеји | закржљалз. У Херцеговини има једна врста говеда „имљанска“, без и једне беле пеге, а своје порекло воде од неке друге пасмине. По кршевима се могу боље да веру но наша говеда.

Данас има две врсте дивљих говеда и то амерички и европекоазивки бизон. И ако се овај други брижљиво гаји, нарочито на царком имању близу Петрограда, опет он преживљује своје последње дане, тако да ће га једног дана нестати са земље као и многих њетових предака. Амерички бизон је пак доста распрострањен, али га немилостиво гамане..

Биво, који се и код нае јако гаји из користи, распрострањен је највише од свију говеда. У АФрици је јако дивљачан. —

За говеда, било питома било дивља, важи општа особина, да их црвена боја јако дражи — до лудила, а нарочито бикове.

Зна се као поуздано да је овца била питома у најстарије праисториско доба Мисира, одакле наша овца и води своје порекло и одакле се распрострла на све стране. За овцу се може рећи, да је њен почетак одређен, од прилике на десет тисућа година до сада. Тачне везе између данашње и некадашње овце нису ве могле похватати. НЕ

Тако исто ни преци козе нису пронађени нити је генетска веза, добро уочена. Међу тим питома је коза старија од овце. —

Свињче, као питомо, доста је младо; прадомовина му је Месо- _ тотамија. Држи се „да је постало из обичног дивљег евињчета и неког источног, евакојако индиског“. ЏШре питомог живело је дивље „барско свињче“.

Од свију домаћих животиња, извесно је, да је пас одавно припитомљен, да од искони прати човека као веран друг, и да је припомогао човеку „да се дивља стока припитоми“. У почетку, док је био дивљачан, пратио је човека ловца, хранећи се мрвама и остатком