Učitelj

19

касавин не тражи апсолутно никакве добити на месу које посведневно лиферује појединим школама. Они месо дају по коштаљњу и то чине из патриотизма и љубави спрам школске омладине. У једној сам школи сазнао, да се касапин није изменио за пуних 15 година, ! а његова љубав наспрам школа и школске омладине непрестано траје и нимало се није охладила, као што би се то десило у нас овамо на Балканима!... Сем овога, врло је важно напоменути да деца о ручковима у школама добивају потпуно здраву храну. Она за ручак имају: добру чорбу (зими), кувано месо са зељем, или печено месо и кувано зеље као засебна јела, каквога воћа (крушке, јабуке, трешње, јагоде, грожђе итд.) и вином обојадисану воду“ Свако дете добива одређен број грама (30—50) чиста печена или кувана меса свакога дана. То се месо стално мери помоћу теразија за свако дете. Месо је пре кувања или печења потпуно одвојено од костију, масти и разних жила (апоневроза) тако, да дете добива одређен број грама чистога печеног или куванога меса, поред остале хране и хлеба. С тога су сва њихова деца здрава, чила и весела.

Овакав начин заједничне дечје исхране у школи, сем здравља — о коме се у целој Француској води озбиљна и нарочита брига — има и један чисто педагошко-друштвени значај и благотворан утицај. Познато је да је у Француској још 1789 године прокламована једнакост међу свима грађанима Француске (а према освештаном узвику: ГЉепе, Еса6, Ргајегпне, што значи: Слобода, Једнакост, Братство). И на основу тога принципа о једнакости, они још у основној школи почињу навикавати своју децу на ту једнакост, на братство и слободу. Сва деца дакле, која имају част и срећу да походе француске школе имају свакога школскога дана истоветан ручак! М док су год та деца — ма каквога материјалнога или друштвенога стања и положаја били њихови родитељи — под општинским или државним кровом

ТУ нас ни начелник министарства не остаје сталан за 15 година!... 2 Као што наши сељаци „не могу“ (!) без ракије, тако п Французи не могу без вина!... 5 9 :