Učitelj

457

Таити, женама је забрањено да једу пилеж и кокусове орахе. Свугдје, свињетина је била чувана за богове и за мушке. (Рошате: универс. истор. пут.). -

Амерички дивљаци поступају са женом као са животињом. Фегианац, кад му почне жена да стари, употребљују је за храну. У предјелима, гдје је живити лакше и гдје је човјек у мањој мјери животиња, жена се не употребљује за храну, али за то је осуђена да ради све тешке послове. У Патагонији човјек спава, кад не лови, — и лови, кад не спава; жена дере животиње, убија их и строји кожу, прошива је жилама, правећи од ње велике кожухе, који су украшени сликама или заклоне за шаторе.

Исти обичаји су и на сјеверу, у пркос разноликости климе и начина живота. Лутајући тамо амо, приповиједа нам А. д'Орбињи, у своме дјелу „Амерички човјек“, ч0вјек, тобоже одређен да чека јагуара, не носи ништа друго до ли лук и своје стријеле; жена носи пртљаг, храну и дјецу. Када се зауставе на ком мјесту, онда жена иде да тражи дрва, и онда кува, а господин човјек се безбрижно одмара у своме хамаку. За награду господин човјек често. пута је убије. 8

Ова строгост за жену, — наставља Летурно, не зависи _ од племена, него од степена цивилизације. Тако ако пребемо Берингов пут, наћи ћемо у Камчатки подјелу рада нешто праведнију за жену; а то се опажа мање више код цијеле монголске расе у Азији, која је главна и вјероватно најстарија пионерка цивилизације. На Камчатки човјек води . бригу око градње „јурта“, гради кућевно оруђе и оружје, набавља храну, дере дивљач и псе, чија кожа му служи за одијело. Жена строји кожу, стружући је каменитим ножем, а онда је таре рибљим јајима; за тим је боји, кроји. и шије од ње одијело, обућу и т. д. (Бениусни: Ун. Ист. пут.). У номадској Монголској и ако је жена доста слободна, ипак врши многе тешке послове. Човјек се ограничава да буде пастир, а изван тога главни му је посао, да јури од „јурте“ до „јурте“, и брбљајући пије чај и кумис или иде у лов. Његов коњ стоји увијек оседлан за сваки случај, да га јаше по степама.