Učitelj

437

у ред домаће ствари. Немогућност купити пристојно топло или лако одело, кад је чему време, највише се може посматрати у младих учитеља, који се примају учитељства, чим се ослободе школских скамлија.

Игијена живчаног система, у учитељском бићу, заслужује нарочиту пажњу. Учитељев рад сам по себи захтева стално напрезање живчаног система, а ненормални услови, у којима се често налази тај рад, доводе то напрезање до крајних граница, што такође убитачно утиче на цео организам учитеља. „Данашњи систем наставе изискује не само од ученика, него и од учитеља напрегнуту пажњу и непрекидну готовост за пштања пи одговоре; она држи, тако рећи, на „гошовс“ цео разред и јако заморава живчани систем. То се односи на усмено предавање. Писмени рад такође штетно утиче на здравље учитеља. При писменим радовима учитељ се мора бринути о дисциплини у онолико истој мери, у којој то чини и при усменом предавању, ни

тада, дакле, нема мира и спокојства.

Рад са великим бројем ђака и журба да се сврши све, што је програмом прописано, држе учитеља у непрекидној узбуђености. Он мора на сваком кораку да уздржава излив гњева, досаде, нестрпљења, да се показује потпуно спокојан и да је свакога тренутка готов да угуши ма и најмањи неред у школи долазио исти ма од кога ученика. Таква компликована игра афеката, испољавање ума и воље, а при том у човеку, који се налази у ненормалним материјалним приликама, може живчани систем а пре а после довести до потпуног растројства, до „нервозе“, која ће јако атаковати на здравље учитељево. Ништа тако не сатире човека, не скраћује живот, као морални потреси, и зато учитељу, кога је судба одредила на жртву сличним потресима, више но ма коме другом прети опасност да слаби, обољева, стари, да се троши како умно, тако и физички. При том не треба