Učitelj

911

кадифом. Ту је затекао неколико гостију из виших кругова београдске аристокрације: био је један бивши министар, који је још стари књижевник и владин новинар, и — женски идол његове маште, сапутница његова у трамвају. Он се доста невешто укочено поздрави и седе на једну фотељу, расејано одговарајући на питања теткина, посматрајући како госпођица удубљено слуша разлагања старог министра.

Стари министар (кога је тетка однекуд звала: Чикица) разлагаше етимологију француске речи тотзгеит, објашњујући да је то постало од мој господару, и изводећи одатле даље некакве оштроумне закључке. Да ли за то што он нетремице слушаше овај говор или што бившег министра интересоваше да се милостиво поразговара са једним сеоским учитељем, тек он се заинтересова за њега и увуче и њега у разговор. Испрва снебивајући се, чисто осећајући на себи поглед оних чаробрих очију, он поче просто, природно и отворено, причати своје опажаје из народа.

Користећи се позивом и допуштењем теткиним, он се усуди посетити је још неколико пута за време бављења свога у Београду. Ту дознаде да је девојка, која га: је заносила, кћи једног београдског професора. Па, и ако је не може узети — (јер ко би био луд поћи за сиромашног сеоског учитеља, кога гањају с једног краја Србије на други) — бар ће моћи у потаји волети је и дивити јој се; она ће бити свакидања храна његовој машти, а он је осећао да је достојан да је воле.

Једнога дана затече опет код тетке старога министра са девојком плавих очију.

Он још не беше са собом начисто, нити је знао шта је то, што га везује за те плаво сањалачке очи. Да ли је то љубав»

Он је само знао да у себи осећа потребу љубави: потребу да воле, па му је све чинило да је то та женска, која потпуно одговара оном идеалу, који је његова младалачка машта стварала тамо на окомцима далеких планина, под слеменом старе сеоске школе. Све му је се то тако чинило, макар да још ни пут са њом није разговарао, макар да није имао прилике да у разговору са њом нађе потврде својим мислима.

Господин министар започео је тога дана разгово о политици. | И док је госпођица седела на дивану прелиставајући листове неке немачке књиге о Спиритизму, дотле је он пушећи корачао крупним корацима по поду застртом богатим простиркама.