Učitelj
250
било у вези с таком наставом. Иза тога поменули смо да поред принципа поделе није задовољен још и наставни програм. Међутим, сама подела по год. временима искључује поделу према разним предметима. Па и сам материјал није црпен с обзиром на предмете који се предају у П раз. осн. школе. Од њих је поглавито заступљено, и то непотпуно, „познавање природе“, а о другим предметима (срп. историја, земљопис, пољопривредне поуке, поуке за домаћице) није се водило готово никаква обзира.
Према свему овоме, јасно је да она два „захтева“ нису испуњена — и ако г. г. састављачи тврде да јесу — и да није доказано да оцењивач „није добро схватио књигу, коју оцењује“.
У истој тачки под в.) тврди се да оцењивач „није видео да су у томе учињене омашке поправљене по примедбама референата | Глав. Просв. Савета“.
Признајемо да онда кад смо писали оцену нисмо упоређивали примедбе референата са штампаном читанком. Али нам то онда није ни требало, пошто ми нисмо ни говорили о педагошкој вредности читаначког градива, него само о принципу поделе по год. временима, при чем смо били уверени у тачност тврђења референата. И нисмо се преварили; јер од примедаба у 38 чланака, који се као примери наводе из свакога год. доба (дакле, не сви!) против принцица поделе, 36 није усвојено, а само су 2 усвојене (избачена 2 чланка; „Игла и. конац“ из „Зиме“ и „Магарац и његов господар“ из „Пролећа“).
Што се тиче примедаба о педагошкој вредности градива, истина је да су усвојене неке примедбе референата!; али многе примедбе нису примљене у свему, него се тичу понајвише измене овога или онога натписа чланка или израза“, тако да физиономија штампане читанке остаје готово иста. У осталом, ми о овим примедбама у оцени нисмо специјално нигде ни речице рекли, те и замерка г. г. састављача у том погледу нема никаква значаја.
1 Од 29 примедаба које се тичу чланака (ситније напомене у њима не рачунамо) усвојено је њих 15, а 14 нису. Од тих 15 примедаба 7 се тичу избачених чланака, а у 8 нешто је примљено, нешто није; али сами чланци, и поред осуде
референата, | остављени су.
= „Кукурику-у-у!“ место „киририки-и-и!“ („Лисица и кокошка“, стр. 28.), „Јесење вече“ место „Јесење вечери“ (стр. 36.), „Господ Бог“ место „Господин Бог“ („Бресква и јаблан“, стр. 26.), „Дигни се вешише на небу!“ место „Дигни се боље на небу!“ („Долазак пролећа“, стр. 84), „му“ место „им“ (14), „Лвориштае у „селу“ место „Двор у селу“ (стр. 98.), „хлеба“ место „леба“ („Зима“, стр. 78.) итд.