Učitelj
665
заклетве.“ Лазар је враћа двору, па да изиђе, кад пође војска на алаје, и да устави брата, којег хоће, а он му цар, даје благослов, да остане, и да не иде у Косово.
Војска наилази; пред њоме је Бошко Југовићу: „Са крсташем у руци барјаком,
„На алату, сав у чисту злату.
„Крсташ га је барјак поклопио, „Побратиме, до коња алата!“ „Иза њега Богдан-Јуже стари, —
„Око њега свих девет синова:
„Дивне браће, девет Југовића,
„Као сивих девет соколова,
„Појахали коње од мегдана!“
„Тад ишета Царица Милица,
„Примиче се Бошку Југовићу,
„Па ухвати за узде алата, —
„Руке склопи, брату око врата:
„О мој брате, Бошко Југовићу,
„Цар је тебе, мени поклонио,
„И теби је благослов казао:
„Да даш барјак, коме теби драго, „Да останеш са мном у Крушевцу!
„Иди; сестро, на бијелу кулу, —
„Не бих ти се јунак повратио,
„Ни из руке, крсташ барјак дао „Да ми царе поклони Крушевац,
„Да ми рече дружина остала:
„Гле страшљивца, — Бошка Југовића, „Он не смједе поћи на Косово,
„За крст часни крвцу прољевати,
„И за своју вјеру погинути!
Воле Милица уставља сву браћу редом, па и најмлађега Војина, и сви јој овако одговарају, — и већ знате ту дивну песму, коју Србин без суза не може слушати!
Прошла је сва војска, најзад наилазе при војводе бојне · Милош, Иван и Милан:
„Кад се шета војвода Милошу, „Красан, јунак на овоме свету: „Сабља му се по калдрми вуче, „Свилен калпак, оковано перје,