Učitelj

664

„И дај мени свијетло оружје, „Ја ћу поћи прва у планину „И уздам се у Бога вишњега; „Да ћу проћи у кршне Котаре!“

Тако и учине. Мара се обуче у мушке хаљине, и пре свију сватова оде у Пролог, па одмах удари на заседу првог просиоца — Куне Хасан Аге, и он јој говори:

„Ој, Бора ти, млада, сератлијо, „Од куд идеш, тако из далека „Није си ли од Лијевна града, „Пе виђе ли свате Смиљанића „Не воде ли Мару Ђурковића :“

Њему Мара одговара — као мушко:

„Ој Бора ми из горе, хајдуче, „Ја сам таман из Лијевна града: „Видео сам свате Смиљанића, _ „Ал' не воде Маре Ђурковића. „Не да мати Смиљанић Илији, „Већ је мати цуру поклонила: „А некаквом Куни-Хасан-Аги!“

Радостан Турчин вади 20 дуката и даје младом сератлији: да се напије вина. Овако бива на све три заседе. "После су наишли сватови, наравно без девојке, и Турци их пропусте с миром.

Још је доста оваквих примера у српским песмама јуначким, и заиста, овако је лукавство — равно јунаштву.

Косовка Девојка! Ово је потпун идејал! У Косовци Девојци оличено је све што краси праву Српкињу: родољубље, јунаштво, пожртвовање, њежност, саосећање; ово "је девојка која љуби, силно, истински, верно.

- Лазар је се приволео царству небескоме; он хоће Мурату на мегдан. Војска је сакупљена; ту војску још треба причестити, и онда све метнути на жртву: царевину и круну, слободу и госпоство, а то све залити крвљу српских синова, и сахранити на Косову, све за један — једини дан. И војска полази. Прво оде кнез Лазар са својом војском: све витез, све јунак, у оклопу, и злату — цвет јунака. Излази царица Милица и Лазару говори, да јој остави бар једнога брата — Југовића — „једног брата сестри од