Učitelj

683

опширно о метарским мерама и рачунање с њима, — у ТУ разр. уз други круг долази просто правило тројно и прост интересни рачун. Држећи се програма за ТУ разр. требало би да је у другом кругу рачунање с целим бројевима, затим о мерама и вишеименим бројевима, па на послетку рачунање с десетним разломцима. Пошто је у првом кругу било речи о мерама, а још више су о томе ученици научили у Ш разр., онда ће то бити довољно да се може узети прпроднији пуш: после целих бројева прећи на десетне 5 разломке, а затим на опширнији рад са мерама. Ако би се најпре опширно говорило о метарским мерама и при том рачунало с њиховим вишеименим бројевима, па затим прешло на десетне бројеве, онда би се морало понова враћати на метарске мере где би се њихови вишеимени бројеви претварали у десетне и као такви употребљавали у раду. Дакле, на овај би се начин понова враћало на исту ствар и губило се време. Довољно је се са таквим вишеименим бројевима рачунало у Ш разр., а овде је корисније употребити их у облику десетних бројева, — као што се обично и ради. Осим тога, познавање свих јединица мера (на пр. за површину и запремину) није потребно при давању појма о десетним разломцима. ; ·" Овакав распоред нисмо само ми употребили, већ је употребљен ) и у другим несумњиво добрим уџбеницима. При руци имамо неко| лико уџбеника, те ћемо изнети њихов распоред. Французи и Талијани у уџбеницима имају овакав исти распоред, а често о метарским мерама раније и не говоре (у 1 кругу), већ се задовољавају знањем из прошле године. Немачки су уџбеници збирке задатака, али је пре задатака о десетним разломцима назначено о метарским мерама | мање него у нашем | кругу. Енглези и Американци имају своје мере, код којих се ниже и више јединице не изводе из једне основне јединице на исти начин као у обичној бројној системи, зато се у њиховим уџбеницима често (тако рано) не помињу десетни разломци или се о њима говори одмах после целих бројева, а запим о мерама. Дакле, такав се распоред сматра као природан и свуда се употребљава. За овакав распоред грађе Г. Раша Митровић каже: „Који би ђак Учит. Школе овако погрешио, тај би био одбијен од испита“.!

ЗА

; # Ако је Г. Раша Митровић правио какве алузије на наше пепите, то ћемо : одговорити ово: Првог од нас сматрали су другови у Учит. Школи као најбољег | у математици, што је се одличним испитом и утврдило. Други од нас био је исте

среће и на Вел. Школи п на професорском пепиту. ·