Učitelj

696

Осим тога, у уџбенику за Ш разр. употребљено је обично одузимање у објашњењу и у говору (при рачунању), те су се деца у том правцу довољно извежбала. У уџбенику за ТУ разр. употреб- | љено је уз обично одузимање још и одузимање додавањем, а то је ради упоређивања. Пошто је деци добро познато обично одузимање, онда их неће бунити, већ је потребно да се упоредо изнесу оба начина одузимања.

19. Г. Раша Митровић нам пребацује да употребљавамо примере са „голим бројевима“ (напомене за стр. 23., 25. код множења ит. д.)

На ово не умемо ништа одговорити, зато што ништа не знамо О. „голим бројевима“.

Много смо се мучили, док смо се решили да ово признамо. Пре тога питали смо и друге, па ни њима нису познати такви бројеви у математици. Најпосле, пажљиво смо прегледали све поменуше стране и сравњивали их са дошианим местима у другим бољим уџбеницима, па смо се уверили да су распоред и грађа писшовешни.

Молимо Г. Рашу Митровића да нам објасни или нас упути на какво дело, у коме је изнета теорија о голим бројевима.

20. На стр: 25. зад. 5 гласи: „Збир два броја је 3619; један сабирак је 1815, наћи други сабирак2“

За овај задатак Г. Раша Митровић каже: „У 5. задатку гоне се деца да кажу пробу одузимања, а то им још није објашњено, што је било згодно приликом одузимања додавањем“.

Мислимо да је довољно сравнити задатак са напоменом и ћутати. 21. У задацима на стр. 26. 35. и 46. полази се од бројева знаменитих година (масно штампане цифре) или се добивају бројеви тих година, — то брзо падау очи. У тим се задацима на различче начине изражавају поједине рачунске радње. Могу се сви или поједини задаци радити у току године, а поновити по свршетку историје. Ако се у овим задацима употребе други бројеви (а не историјских догаћаја), опет они имају вредности, јер се ученици вежбају у логичном мишљењу.

Кад се на различне начине изражавају поједине рачунске радње, онда је то најпрактичније вршити неименованим бројевима. Г. Раша Митровић узима доста непрактичан пример (код множења), да потврди супротно мишљење.