Učitelj

710

диним одредбама и истинама, ако се што изостави или врло мало шта промени, често се добија сасвим друго значење. Као и у другим _ предметима, наставник мора и овде имати "пречишћене појмове о свему томе.

Све ово поменусмо зато што се Г. Раши Митровићу чини да је на појединим местима у уџбенику „високим стилом“ говорено, а међутим њему и сасвим обичне ствари не падају у очи. Тако, Г. Раша Митровић каже: „Говорећи о површинама спомињу дијаго-· налу. То деци не треба нити им се може лако објаснити“.

За овако што може се рећи, да је и сувише много речено. У уџбенику је поменута дијагонала у многоуглу (доцније је то потребно, а лако се да деци објаснити). О дијагонали површина (ни равних ни кривих) није било говора, а нигде се п не употребљавају, — то не значи ништа. Да би Г. Раша Митровић изнео „висок стил“ у уџбенику, морао је измислити и те дијагонале, — тиме је показао да се у Геометрији врло мало разуме.

=

Признајемо да у уџбенику има погрешака, а и ми смо их сами у почетку више набројали, него што их је Г. Раша Митровић могао и умео наћи.

Завршићемо одговор, као што је и Г. Раша Митровић завршио критику. |

Критика нас је изненадила својом опшарношћу и својим грешкама.

Осим тога, критика треба да поучи, а овде се десило да се критичар треба да поучи. | |

Познато је да о методици неког предмета не може бити говора, ако се добро не зна сам предмет пи т. д. Опширније о овоме наћи ће Г. Раша Митровић у 5 156 „Опште педагогике“, од нашег уваженог професора Г. Др. Војислава Бакића.

Мил. Н. Ђунановић, учитељ Ил. Н. Ђукановић, професор