Učitelj
720
ове важне гране вештина, чије је извођење ваљало вршити на други начин, тихо и полако. ј Ст. 6. Станишић.
Бу КРАЋИ ПРИКАЗИ
Српска Књижевна Задруга. ХТУ. коло (књига 98—99.) У овоме колу. које је изашло за годину 1905. налазе се ове књиге:
Моја мати од Будевита Вуличевића. Стр. 51. и „Сила у савјести“ од истога. Лепим п топлим језиком „ватренога родољуба учињена је у овоме класичноме делу дужна оданост и хвала двама најважнијим факторима, човечјега живота домовини и мајци. Дело се ово чита радо од пре неколико десетина година.
Турско царство пред српски устанак 1780—-1804. Испитивања п цртежи Стојана Новаковића. Стр. 429. — Још једно крупно пишчево дело, у коме се труди да објасни праве п истинске узроке пред наш устанак из 1804. Ти су узроци: покушај за реформе у турекоме царству и отпор према њима, кршење автономије српске у београдскоме пашалуку после најезде Пазван-оглових јаничара и уопште моменат, згодан за такав посао. У књизи је пуно нових ствари, нових података, п закључака. -
Под старим крововима. Приповетке Ке. Шандора Ђалскога. Стр. 812. Симпат тични Хрватски приповедач Њалски излази овде пред нас први путу ћириловском плему приказан кроз својих неколико најбољих прича. Покушај, да се писци Хрватеки штампају и нашим словима а наши њинима заслужује сваку похвалу и утире пут нашем братеком споразуму, који се тако сјајно манифестује у ријечкој резолуцији п последњим изборима за загребачки сабор. :
Пучина. Обичан човек. Драме Бранислава Нушића. Стр. 1896. „Пучина“ је страховит грађански комад, трагичан сукоб тешких породичних догађаја и чистих моралних уверења. „Обичан човек“ је једна пријатна шала, коју само Нушићево перо може заплести и расплести кроз пријатне сцене и сношљиве дијалоге.
Приповетке Радоја Домановића. Ст. 198. Писац политичке и друштвене сатире Домановић овде је представљен, у кратко, у свима врстама својих радова. Овде. има ш политичко-друштвене сатире, и просте комике п скаске и лепих слика из. сеоског живота. Нарочито су добре приче: У сеоској механи, Срећа, Певачев ускре и Слава. -
Из немачке лирине. Преводи Саве Мијалковића. Стр. 229. преводилац познакао песник, који лако п лепо преводи дао је овде велику збирку превода краћих песама од великог броја немачких песника, чије је живот и рад кратким пој тезима описао у другој половини књиге.