Učitelj

209

Пре свега зграду школску треба зидати од тврдог и одабраног материјала. Треба је удаљити од пута и околину засадити лиснатим дрвећем. Један део земљишта школ_ског требало би паркирати, како би подигнуте алеје са ладовима корисно послужиле деци за њихово здравље.

Зграду треба постављати према захтеву саме науке и. окренути к југу. Распоред у згради треба да је подешен према месним потребама у вези са практичним и савре· меним начином за здравственост деце наше. Учионице треба да су простране 250—300 куб. метара да су здраве и осветљене. Учионицама и др. локалима треба да претходи широк ходник поплочан коцкастим мермерним плочама. Сем учионица, и потребне канцеларије треба у школ. згради подићи: собу за ђачку читаоницу са намештајем и књижницом. А израда прозора и врата да буде од суве грађе са најсавршенијим практичним деловима отварања и затварања истих, и другим насушним појединостима, чега данас у нашим школама нигде нема.

=

Ес

А сад да проговоримо о материјалној могућности за подизање школ. зграда, учитељских станова у данашњици са олакшавајућим околностима, које се лако дају извести у овоме: ;

Сваки округ треба да одреди.и стави на расположење окр. школ. одбору извесну суму за подизање школ. зграда у округу. Новац ако га нема, да се разреже и скупи прирезом. На тај начин могу се равномерно подизати школске зграде у свима срезовима а поједине општине новац са отплатом враћаће у извесном року н.пр. у року од пет година. „Мања места могу добити позајмицу за подизање школ. зграде у 12— 15.000 дин.' па са том сумом подићи школску. зграду са свима изнетим савременим појединостима без ста"нова учитељских и ђачких станишта. 5

Годишњи повраћај од узетих новаца да буде 2.500 до 3.000 дин. тако, да се узети новац врати за пет година, како би се пружила могућност, за подизање школ. зграда Њу мр. местима“ | ;

= Школа у Вел. Плани од тврдог материјала са четири веће учионице и канцеларијом стаје нешто више од 16.000 дин. у 5