Učitelj

215

јашна индивидуална обојеност њихова. Ми сви добро знамо колико интензивније утиче на слушаоце прича из уста човека, који је известан догађај сам преживео и у њему суделовао, противно ономе из друге руке. Ко је имао прилике да слуша каквог ратника или светског путника, тај зна, да је баш оно његово „ја“ у његовом причању нај важнији моменат да се створи трајан интерес и појача утисак. Отуда ми радије читамо мемоаре него научне расправе. Представљање у изворима одговара и дечјој симпатији личностима; деца воле посебно, јединку, а не што је опште.

Из досадашњег излагања јасно се види да се изворима најочигледније и стога најелементарније представљају историски догађаји. На реду је пак да се запитамо: какве користа могу бити за наставу од употребе историских извораг

___ Користи су исте, које имамо од очигледног представ-

љања и у осталим наставним предметима. Прва је корист: правилност и јасноћа знања, дакле овде правилно и јасно схватање историских догађаја. Појмови: избор краља, крунисање његово, опсада градова, предаја њихова, ратовање, закључивање мира, зидање града, манастира итд. не могу се само напоменама, као што је то у већини уџбеника, јасно деци представити. Напротив потребно је детаљно опи-. сати на пример: како је изабран и с каквим церемонијама је крунисан овај или онај владалац; како је опседнут и како је се предао известан град; како је ухваћена војска извесног војводе; како је сазидан манастир о коме је реч итд., а то се изворима описује. Голе напомене: „он закључи мир; он победи; он је потпомагао науке и вештине; Немања се. трудио да његовом народу буде добро; за време тога и тог: краља цветаху занати и трговина; он беше добро-. твор, отац свога народа итд. итд. не значе ништа; све су то празне речи, костур којима тек да се потпуни месом. На са свим просто питање: па како ти то мали замишљаш» дете не би могло да одговори; оно би било доведено у најнезгоднији положај. Из његовог одговора, ако би га дало, видело би се да му је све нејасно или да има сасвим по-. грешне појмове. Вербализму, површном и бесмисленом го-

1 Бозепђитј. Меток дез безећећизитеттећив (Вгезјан, Бега. Нађ.