Učitelj

239

гија и приређен парастос великом покојнику. На парастосу је служио епископ Гаврило са месним свештенством, а певало је Вршачко Певачко Друштво. После парастоса у дворани Срп. Православне Цркв. Општине, одржана је свечана седница. Седницу је отворио председник Цркв. Општине Др. М. Ранчин лепим говором, поздравио госте добродошлицом и умолио председника Срп. Краљ. Академије Стојана Новаковићи, да држи свој говор у славу Јована Ст, Поповића. Новаковић је оцртао живот и рад Стеријин, приказао доба. и прилике за време Стерије, како је онда тешко било радити и прокрчити пута српској књизи у доба, када није било у Срба ни штампарије ни јавних гласила, и опет, Стерија је био први покретач. српске драме и уметности, први раденик на уређивању српске просвете у Србији. По свршетку говора, који је доста дуг био и кога је публика с великом пажњом саслушала, председник се захвалио на говору Новаковића а потом је откривена слика Стеријина, коју је израдио уметник Урош Предић. После седнице. освећена је мраморна плоча на кући, у којој се родио Стерија. На плочи је урезан овај натпис: Овде се родио Ј. С. Поповић српски књижевник Т. јануара 1806. год. Ова је спомен плоча утврђена 17. септембра 1906. Поводом прославе 100-годишњиле његовог рођења. | Заклада | Ђоке. Ст. Поповића п супруга му Агнице пи Јелене. Тога · пута председник Матице Српске Антоније Хаџић пред многобројном публиком (преко 2000 душа) држао је с првог спрата леп говор у славу покојника. Одмах за тим отишло се на гробље, где је освећен обновљени споменик Стеријин. По освећењу ставио је на гроб | венац с тракама Павле Поповић, проф. нашег универзитета, а Милорад Гавриловић члан нашег позоришта декламовао је песму. Каћанског. „На гробу Јована Стерије Поповића“. У један сат по подне одржан је банкет на коме је учествовало преко 300 особа, а у зачељу је седио Новаковић са својом госпођом. На банкету су. говорили Павле Поповић, Савка Суботићка, Жив. Живановић, Лука Поповић и Никола Петровић, управитељ нашег позоришта. Увече је била свечана представа нашег Народног Позоришта под редитељством Илије Станојевића, на којој се играла Старијина драма

„Зла Жена“. Пред ову драму приказане су две слике Драг. Илијћа и једна „нема жива слика“. После представе. била је игранка у Ре-

· дуту, која је у лепом расположењу трајала до зоре. Ову оу пбог2

славу поздравили три министра просвете: угарски гроф Апоњи, српски Андра Николић и црногорски Миле Дожић.