Učitelj

994 |

онда је ово мишљење тачно; али ако се мисли да су ова деца неспособна да изуче правилан српски језик, онда је ово мишљење неправилно. Никакве диспозиције за говор ни у мозгу, нити пак у говорним органима не доносе деца на свет рођењем, нити се пак мајчиним млеком посисавају. Да је то тако, увериће нас и само искуство. Ако дете, које је рођено од родитеља, који неправилно говоре, однесемо у неки крај, у коме се правилно српски говори, ово дете мора научити правилно српски да говори и обратно. Чак и други народи могу да изуче правилно српски језик. Правилност у језику, одрешен и слободан говор зависи од вежбања. За ово тврђење нека нам послужи Демостен и многи други говорници, који су само вежбом могли да постигну ову вештину. Учитељи, свештеници и адвокати су обично добри говорници, јер само њихово занимање

изискује много говора.

Ну тек у школама се може неговати правилан српски језик, а ту се могу систематски и исправљати неправилности у језику. Стога свака школа мора обраћати велику пажњу на правилан говор својих васпитаника. Народна школа пак мора обраћати пажњу на правилан говор у толико више, што у њој највећи део омладине и завршује своје школовање, а она је и у најнепосреднијем додиру с народом.

На овоме месту ја ћу изнети своје мишљење, на који се начин може неговати у народној школи правилан српски језик, и како се могу језичне грешке исправљати. Далеко сам и од помисли да сам исцрпно разрадио ову тему.

Да ову тему узмем за обраду нагнала ме је недовољна пажња од стране наставника у нар. школи према неговању правилног српског језика. Неки наставници мисле да је главно да ученици схвате и науче садржину, а да је споредна ствар у какво ће рухо ту садржину да обуку, у каквом ће је облику исказати. Често пута пак услед разних узрока други предмети заузму толико времена, да мало остане српском језику, а нарочито поправкама језичних грешака. Отуда је поготову као правило, да они младићи,

који су прошли кроз нар. школу, говоре онако исто као