Učitelj

314

Али има представа, које су сасвим неједнаке, нлпр.: тежина — бела боја — сласт. О асоцијацији овде не може ни бити говора, јер нема ничега једнакога. Ну ако се оне појаве у свести једновремено, образоваће извесну групу, компликацију.! На неком сајму, на пример, видимо шаторе с робом, мноштво људи и деце, чујемо вику сајамника и свирку музике, осећамо мирис дувана и укус јела и пића. Све ове представе чине скупа компликацију сајма.

Кад неку биљку посматрамо врло пажљиво, онда не мислимо ни о чему другоме. Ну ако нас когод при овоме

помете ма чиме, ишчезнуће представа биљке и уступиће

место представама, о којима је започет разговор. Ранија је представа дотиснута, ометена другим представама. Друкчије се каже: пошонула је, а под тим се разуме да је мало по мало губила од јасности за оно време, док ње не бејасмо свесни. Ако се пак отклони ова сметња, лако ћемо се сетити представе, ма да по други пут нисмо видели биљке. У томе случају ова представа постаје све јаснијом, ускоро испуни сву свест, а сад опет ону представе, које су биле истакнуте пре тога у разговору. Једна представа, дакле, тоне, ако је друга потисне; ње нестаје привремено из свести, али не и из душе, и поново се пење згодном приликом. Тачно узевши у свести је увек на видику само једна представа, а остале су ишчезле из свести — налазе се испод прага свести или су у тоњењу и подизању. То се зове ускост свести.

Представе никад нису све у миру, већ вазда у извесном току. Па ипак се о кругу мисли вели да је у миру, равнотежи, ако нема необичног убрзавања у току представа."

Ако је која представа ишчезла из свести за извесно време, може се, као што смо већ видели, повратити или репродуковати. Репродукција се врши по извесним начелима, које је први поставио Аристотело.

1 Ваља овде напоменути, да су појмови „асоцијација“ и „компликација“ узети у Хербартову смислу, док међутим Уобтатт (Пећтђ. 4. Рзусћ., 1., стр. 884.) појам асоцијације преноси на свеколико елементарно везивање представа, којега уопште може бити. По Уферћа-у (Ађт 55 бег Бргасћујазепасћаћ) „авоцијација“ је везивање потпуно једнакиг елемената.

2 Тагатизг (Џеђеп дег бееје, 1, стр. 236.) је мишљења, да се једновремено може у свести појавити мали број представа, а не само једна, како доказују Улаљлћа п Зфеуића.

3 Мировање представа зове се друкчије „статика“, а кретање „динамика“ душе.

| | | | 4 |