Učitelj

315

Кад погледамо какав брдовити предео, који је сличан неком раније опаженом пределу, одмах се у нашој свести појави његова слика: начело сличности.

Дете са села одлази у престоницу. Посматрајући велелепне зграде њене, сети се своје кућице, у које су врата мања од прозора на овим зградама: начело контраста.

Пошто се Фараонов пехарник ослободио тамнице, брзо је заборавио Јосифа. Доцније, пак, сан Фараонов опоменуо га је Јосифова тумачења сна у тамници и у исто време пала му је на ум и његова молба да се сети њега у двору: начело коегзистенције или једновремености.

Ако се познатим редом науче предлози, који се слажу с другим падежом (близу, до, код, крај итд.), онда у свести једна реч изазива другу, која је за њом: начело сукцесије или следовања.

Представа се не губи сасвим из душе. Њено потискивање на свести није што и уништавање, већ само извесна скривеност.' Представу ћемо згодно упоредити с еластичном опругом, која се може лако притиснути и остати у томе положају све дотле, док је под притиском; ну чим се попусти, одскочи у висину. Ако се представа подигне изнад прага свести својом властитом моћи, онда се то зове непосредна репродукција (слободно обнављање представе). Овде се разликују Ова случаја. Први случај, на пример, бива, кад се пробудимо из сна (мисли се саме роје у свести) или кад се повратимо на рад после дужег прекида, при чему се представе предмета, с којима смо се занимали, саме собом обнављају, пошто су биле потиснуте неко време. У овим је примерима ужрвена стаза представи, која се обнавља. Да видимо сада други случај. Представа а потиснута је представом 8. Затим се спољном дражи производи у свести представа с, која се не може асоцирати с представом 8, стога између њих настаје борба, чији је резултат узајамно потискивање. Овим се користи раније потиснута представа а и сама се пење изнад прага свести.“ Узмимо, на пример, да а означава неки тон, да је в пред-

1 Уобетатт, Гећтђ. ад. Рзусћ., [., стр. 394. 2 Нетђатћ УП, 888 и Уобтатт 1., 399. 8 уобетатт 1, 399 и Ртбђаг, 90.