Učitelj

366

шта је то јеванђеље, шта су то научили многи, шта су веровали иу чије су се име крстили; па кадто сврши тај лајик, нека прочита оно, што је о символима до Ннкејскога сабора изнео један ђак, богослов, у овогодишњем извештају о Богословији Св. Саве (стр. 36 до 40) и оно што се налази у Св. Писму (1 Кор. 15, 3—4; Јеврејима 6, 1—5) и напослетку оно, што је о тој ствари изнео пријатељ и земљак г. Никетићев г. Швабић професор богословије. У историји хришћанске цркве од П. Швабића — дакле на српском језику г. Никетић може прочитати не само да је постојао апостолски символ, него шша више и какав је био(2)!.

Г. Никетић се ачи и критикује и неке јеванђелске“ уивраве; који су нашли места у моме уџбенику, па или их потцењује или ми пребацује да сам их позајмио од другог писца: Веронауке. — Зна се нпр., да је Исус позвао Симона Петра у апостоле баш кад је овај са братом Андрејом ловио рибу на Геназаретском језеру. Јеванђелисти: Матеј и Марко веле да је Исус рекао" Петру и Андреју: „Ххајдете за мном и учинићу. вас „ловцима људским“ (Мат. 4. 19: Марко 1, 17), а јеванђелист Лука, описујући позив Петра, вели да му је Исус рекао: „не бој се одселе ћеш људе ловити“ (Лука 5, 10). — Г. Никетићу, лајику, не допада се овај израз јеванђ. Луке, који сам ја позајмио, са мојом интерпретацијом (— „позове га да с њиме пође и лови људе, — то јест да их привољева новој вери“) па го- | вори о неким кљусама.“ Место да горњи јеванђелски израз даде материјала за озбиљан говор о томе: како се људи привољевају и на добро и на зло; како се и људи некад улове; како се и за њих каже да су се ухватити у клопку итд. код г. Никетића, пензионисаног „вишег“ учитеља овај је израз (јеванђел.) породио апетит за

_ ачење и бенављања, недостојно' једног озбиљног пензионара учитеља. Што се тиче уџбеника пок. Јеврема Илића, они за мене никад нису били извор; послужили су само за разлог да напишем уџбенике без оних погрешака и неправилности, које су се годинама од стране учитеља мирно и без протеста уносили у школу, и које су неправилности биле предмет решавања како нашег архијерејског У и нашег митреполита,“ тако и цариградског патријарха.“

1 Историја хришћ. цркве за ученике и па средњих школа 1901 стр. 9.

2 „Учитељ“ свеска јунска 1905 год,, стр. 7

8 Види писмо пок. Митрополита, у Ре св. за јуна 1906 стр. 122.

+ Једно свештено лице оптужило је пок. Митрополита Иноконтија за неправилно — јеретичко учење, које је он допуштао у школама, благодарећи уџбенику пок. Јеврема Илића.