Učitelj

369

Суштина те басне је у овоме:

Несташни мајмун, магарац, јарац и кривоноги (егави) мечак захтевали су да саставе квартет. Набавили су: ноте, бас, алт и две виолине и сели на ливади под липом да задиве свет. Отпочели су. — Гудала стружу, гуде, — али без смисла. Приме савет мајмуна да им свирка не иде због тога што нису лепо сели и отпочну да мењају места. Али и тада брда и шуме нису заиграле, како су музиканти рачунали. Доцније помогне и магарац својим саветом, ну квартет ни да макне на боље... Долети на послетку к њима славуј и они му се обрате да им каже у ком ће реду сести, па да квартет пође како ваља, — рачунали су, да кад су ноте и инструменти ту а и воља, да онда треба баш да иде све као намазано. — Славуј им (на велику жалост њихову) одговори: „да неко буде музикант, треба да уме свирати и да има уши нежније — финије, него што су уши мајмунске, магареће, јарчеве и медвеђе, а ви ма како да седнете за музиканте нисте.

Г. Никетић је погодио једну ствар, а имено, да би неки надри писци Веронауке, и он, најновији референт њен, могли много поучити из ове басне. Коју би улогу, међу њима он (г. Никетић) добио може се лако видети из овога мога одговора на капиталне погрешке његове, али да улогу славуја он, г. Никетић, не би никад могао играти то је сигурно и безспорно.

И ја, са свој стране, у интересу Веронауке, молим на првом месту Црквену а после и Просветну власт да мајмунима, магарцима, јарцима и медведима не дају Св. Писмо у руке, нити да од њих чекају последњу реч о Веронауци, њеноме огромноме значају и важности у основној, па и средњешколској настави.

Петар 6. Протић, професор.

В). КРАЋИ ПРИКАЗИ

Гастон Рувије. (базјоп Копујег. — Јавна настава у Француској од почетка Х]Х-ог века, са уводним писмом госп. Луја Лиар-а (лошз Шагд.) — Штокхолм, књижара АКНеђојасећ Пјиз, 1905, 1. свеска 83%/о ХГ — 130 страна.

Госп. Лиард је најбоље указао на вредност садашње књиге госп. Гастона Рувије, речима: „Нека је са срећом, вели он, ова ваша књига; а њена је корист драгоцена. На први поглед из побуде на основи којих је створена. О, како је дивно, што један француски публициста иде у Шведску, где на Упсалском Универ-