Učitelj

482

нападао наш народ; Господин као да је с Марса пао, кад је наше најраднији сталеж могао онако гадно да оклевета.

Као што видиш без невоље нисам ћутала и тако дуго ништа

ти „са села“ не послах.

Но, не осврћући се више на увреде оних, који заиста нису ништа учинили за овај народ, — писаћу ти и даље о селуи сељацима, кад лепо, кад ружно, али увек истинито.

Прошло је лепо лето, кад сам ти о селу могла лепо о томе писати, Леп летњи зрак привлачи многе варошане, да оставе хучне вароши с њиховим забавама, да појуре у села на чист ваздух и угодну тишину. Зато многи и не знају другу страну села, но то, да је на селу чист ваздух. Џо њихову мишљењу у селу нема ничег интересантног до чиста ваздуха. Наравно, то не мисле сви, то мисле они који зарад ваздуха и дођу на село. Верујем, да и ти волиш село због лета и чистог ваздуха,

Сад су већ прошли ти лепи летњи дани. Настала је јесен с ветром и кишом. И то ветром каквог га ви немате у Београду. Велике куће заклањају вас од ветра, па и од оно мало бежите у

топле салоне, где у пријатном ћаскању критикујете наше књижев- |

нике и уметнике, расправљате дневне новости, па, чак и политика понекад води прву реч у тим разговорима. Заиста на тим часовима, варошана завидимо ми у селу, који смо послани да морално и интелектуално утичемо на децу и народ.

Али и село у те дане има своје дражи, поред свег јаког ветра и јесење ситне кише, која монотоно падајући чини те ми верујемо, да је јесен и зима већа но пролеће и лето. Наши сељаци, да би прекратили те дуге дане и ноћи имају и они своје забаве. То су сеоске свадбе.

Ретко се сељак жени у лето. Прво с тога што је лето радно доба у сељака а друго и најглавније: наш је народ осиротио, њему кошеви и подруми нису онда пуни као некада, да би могао весеље и у лето да прави.

То бива у јесен кад све среде, и кад је сигуран, да ће моћи тако важан дан, женидбу сина или удаје кћери, да проведе весело и без бриге.

Дакле, сад у јесење дане у селу наступају свадбе у сељака, кад он после трудног летњег рада, мисли, да се одмори и провесели. Та њихова весеља бивају на њима својствен начин, какав ви

5 ј ј 4