Učitelj

505

примери. Избор је могућан и тражи се већа. само пажња. Да прегледамо сад ове народне приче у овој читанци и њину васпитну снагу. Народних прича увршћено је овде двадесет и то, од Милићевића, Караџића, Врчевића и др. Ту су и сва народна веровања, („Клетва“ 54, „Чија није била...“ 52, „Милош Обилић“ 247.) п тумачења назива („Бања Ковиљача и пл. Видојевица“ 169, и „Како је постала ракија“ 135.) који су као лектира за лако читање добри, али су више празноверни и васпитно слаби. Остале да прегледамо:

„Има паука а има њ одука“ (стр. 6. показује претерану, пеприродну леност, и за то ће изазвати пре смех него одвратност према лености и — циљ је промашен. Осем тога ова је прича позната из Џ раз. као „Ружица“, и ово је досадно понављање, осем _— ако се не мисли у ТУ читанку унети и трећа варијанта ове приче. Ова прича нема овде дејства и не утиче на срце. „Шљиве за ђубре“ (12). као и она прва без значаја је и без вредности; свако ће дете одмах опазити лаж и извештаченост и рећи ће: а што није узела ђубрета са, сметлишта % — и циљ је савршено пропао. _— „Невоља“ (20.) је наивност до глупости, а што не може бити; а мисли се да су оне реалније нпр. приче важније и васпитпије. — „Цар и дете“ слика цара као обична човека и неразборита, који хапви дете за то, што му је одговорило, да не зна куд пде! У овој прилици почетак са свршетком није у складу, јер је дете знало куд је ишло. Овде се хтело изнети непознавање будућностп, . а то се тешко изводи — а и не треба. — „Седам пругова“ (51.) је лепа прича, али јој је почетак ружно испричан, а боље је било у пређашњој читанци. — „Чија није била, чија л бити неће“ (55.) као чланак о селу добра је, али онај глас из орања је празноверица. Ова прича треба да буде и домољубље и слога и слика села и сељака и покајање ит. д. а најзад ничега нема силно моралнога. Ово сви ми знамо још из пређ. читанке. Куд и камо је лешша она прича „Глас арханђелов“ из пређ. читанке. — „Памешнији попушлаа“ (59.) подесна. у женском друштву за шалу и подсмевку,. али је чудновато од куд да добије место овде. И муж и жена су подједнако луди кад могу три године ратовати, да докажу, да ли је био миш или мишица, а није се ниједно очито уверило. Шта, се хоће овом причом овде“ — ваљда јогунство и тврдоглавост, да пред њим паметнији попусти. За овај циљ има лепша (на куб) прича једног учитеља (чини ми се Сретеновића). — „Не узајмљуј зла, јер ће ши се вратити“ (107.) прича је о постојању судбине, јер