Učitelj

520 ЛИСТАК

ГОСПОДИНОВА СМРТ

— БЛЕДЕ ПОН ЈЕДНОГА ЂАКА ==

Тога дана пусти нас господин Груја, а он је био првачки и

другачки господин, — много раније на ручак но обично. Ја, овај наш садашњи писар Цане, Сима Џавлов и покојни Раде Лазе Марића, — ручасмо под оним дудом пред школом, што се сада већ

осушио, па се као вреће извалисмо по трави. Раскопчали тежињаве кошуље па седимо тако у хладу а сви смо отромили као да смо. вукли кола, јер је још од самога јутра наступила страшна. врућина. | Понеки изађе из хлада на сунце сав знојав и румен па корача полако, тромо као да се тек пробудио иза сна.

Затрча се неко више нас па трчећи викну мало јаче:

— Хоћемо ли лопт р ућуткивати :

— 18 лудаче зар не знаш да је господин Груја казао да не вичемо!

Онај ућута и седе у хлад.

И заиста беше нам казао да не вичемо, јер је наш, трећачки и четвртачки, господин Веља био много болестан. Од како је дошао био је сув, али тако некако после Ускрса почео је нагло слабити. беше пожутео као восак, само му јагодице мало искочиле и на средини се румене, али у јутру и кад је велика врућина тога руменила не стане и он тада сав, јадник, поцрни као да му је душа. у носу. Очи, црне велике очи, беху упале а око њих се модре колути те изгледају још веће кад се издаље гледају. Уши велике али танке и сјајне тако, да се провиде. Кроз дуге прсте, који онако | лепо играју по жицама кад свирају; као да не тече крв а жиле на рукама отскочиле па се свака лепо познаје. Црна брада и доста дуга коса дају му лицу зачуђен изглед, али тога одмах нестане; чим проговори својим меким, благим гласом. Мало нешто па се наљути, сав уздрхти, али да кога удари, боже сачувај! Та љутња брзо га прође јер се тада закашље, у грудима му нешто зацичи, метне мараму на устима и изиђе из школе. Ми ћутимо као миши у трицама док он не одмакне а чим отвори врата, своје собе, ми се откравимо и почнемо разговарати. |