Učitelj

538

школи учи, непрекидно учи, јер се то тражи, а ето неуспех је показао да је за старије разреде потребно упућивање на самосталан рад, на стварање навике и љубави за читањем, навикнути их на непрекидну дружбу с књигом, да се на тај начин створи солидна подлога писмених у маси који ће после бити помоћници школе на просвећивању.

Утицај Просв. Савета педагошком науком на основну школу није непосредан. Састављен од чланова којима је основна школа позната као сликарство, као музичке композиције, он је код тежих питања основне наставе тражио стручан савет теоричара педагога, на чије се мишљење наслањао, саображавајући га често нешколским тенденцијама. Ретко је кад, нарочито у првом времену, хтео да саслуша практичаре. Тако је изашло неочекивано, ненормално, да се једно тело, хетерогено по професији, стави по средини између педагога теоричара и практичара да коначно одлучује о питањима основне наставе и васпитања и ако је по природи ствари сасвим јасно коме припада старање о тим питањима.

Просветни Савет гледајући на своју прошлост нема се чим понети и може бити задовољан, ако се при оцени констатује да велики део одговорности за његову неправилну функцију пада у питањима основне наставе на ненормалне друштвене прилике у нас. Па ипак један докуменат, једини за 26 година у коме је Савет проговорио о својој улози, утврђује, колико је имао високо мишљење о својој компетенцији за врховни надзор над основном школом. У један неозакоњени покушај из 1895. год., у „Пројект закона о надзиравању основних и средњих школа уноси. одељак под В. „Главни Просветни Савет“. Тај пројектовани (Савет имао би у главном исти задатак као и садањи: да кандидује министру лица за шк. надзорнике; да израђује наставне планове и програме за основне школе; да оцењује школске књиге и наставна средства за основну школу; да решава о отпуштању учитеља; да прописује правила и програме за испите учитеља. Једина новина у том пројекту је што учитељи не би могли бити ни ванредни чланови Пр. Савета и што би саветски чланови поред дијурне имали право на бесплатну вожњу кад путују српском државном железницом (не каже се по каквом послу).