Učitelj

948

како одговара општем светском поретку, т.ј. како је згодно за егзистенцију целог човечијег друштва. Тада се добро неће чинити ради њега самог, већ што је дрекладно, што одговара постављеном диљу. Ну то је опет еудемонизам.

Слично је оно гледиште, које не произлази из посматрања светске целине, већ из природе појединих индивидуа. На основу тога је Русо рекао: „Добро је оно, што одговара човечијој природи“. Али тада бивају све акције ради човечије природе, а то значи што су корисне (не ради части, као што треба да буде). То је тако исто еудемонизам.

По свима овим правцима процењује се воља на основу шеориских проматрања. Кад би ова врста оцене била правилна, онда би само онај могао знати шта је добро или зло, који има тачан поглед на суштину воље, човечију природу, природне законе итд. итд. Тако би се једна иста воља морала различито ценити с разних тачака гледишта. Ну може се поћи с другог поузданијег и бољег гледишта процењи_вања, које не зависи од теориског знања. Кад злочинац некоме запали кућу, наш се суд не заснива на психолошком или коме другом, сличном објашњењу, већ се неуклоњиво истиче у виду осуде и одмах нам се допада свака вољна акција, произведена из осећања суседне љубави према пострадаломе.

Суд о вредности воље овде је дрвобитан У мале се деце, истина, не изазива суд, јер она још не знају, шта је за похвалу а шта за осуду. Али она то сазнају с временом посматрањем добрих и злих поступака. Чим се уздигну изнад апсолутне грубости у моралном погледу, чим је ту почетак моралног осећања, лате се суда, претпостављајући да њима стално не обвладају ефекти и пожуде, које сметају мирном размишљању. На овом дрвобитном, нежељеном суду мора се Етика оснивати. Етички се суд највише појављује у облику осећања, тачније речено — тоталног утиска; само се „осети“ шта је похвално а шта за осуду. Међутим осећање је често неодређено и лако води странпутицом. Зато апсолутна процена ваља да доспе на ступањ логички изведенога и јасно изреченог суда. Поглед на свет и ступањ образовања могу бити од великог утицаја при промени добра на људске (социјалне) одношаје.

Етички суд се развија психолошки на исти начин као