Učitelj

957

Применом ових идеја на човечији живот постао је још читав низ моралних појмова: врлина, дужност, морално добро и т. д. Врлина је потпуна сепуасност карактера са свима моралним идејама. Све што се иначе означава речју врлина, то су само појаве ове једне врлине. Ако воља сама по себи не одговара етичким идејама, већ се тек мора с њима везати, тада постоје појам дужности и закона. За апсолутно моралну вољу нема ни закона ни дужности. Морално добро је потпуна конструкција идеја едичкога друштва, које се у Св. Писму зове „Царство Божје“.

Етичке идеје обухватају целокупну област онога, што човек чини и ваља да чини; све се врлине и мање објашњавају њима. Да промотримо, на пример, лаж у светлости практичних, моралних идеја. Лаж се пре свега греши о идеју унушрашње слободе, која тражи сепласност мисли с једне и речи.и дела с друге стране. Лажов једно мисли, а друго говори. Лаж се не допада ни са становишта идеји савршенства, јер већина људи лаже зато, што нема довољне куражи, што није довољно јаке воље да каже истину о поднесе њене последице. Лаж се, даље, не слаже с идејом доброте. Некога лагатн, заводити, значи немилосрђе, злурадост, пакост. Лаж је обилат извор спора, јер у њој лежи само илузорна попустљивост. Лажљивац се чини као да је готов да каже истину, али од тога одступа и говори неистину. Ово одступање од онога, што с правом очекује од другога, на име истине, биће повод спора, чим овај то сазна.“ У лажи је и корен неправичности. Поверење, које се некоме поклони, ваља вратити одговарајућим даром, истином, а не враћати за добивено добро (поверење) зло (обману). И друштвене (изведене) идеје осетно се лажју погађају.“ :

На разне се начине доказивало, да Етика није никаква самостална наука и да јој је основа у Веронауци. Ово гледиште мора се најодсудније оспорити.“

7 Ртобавећ, Кеболопзрћлозорћје, стр. 184. Кизеја, ' Сви Шећо Кебелоп, 2' издање, стр. 3.

2 Мамошзћку, Пле ебазећеп Тдееп аја фје маНепдеп Масрба на Ке уле пп 5тааћздебеп, стр. 69.

8 Види то исто дело, стр. 70.

+ Ваџаиј. Гле Вегипсеп хигзећеп КеПелозЊа ипа 5 ећкењ (Решзеће

В|а бег Таг егалећ. Спфегг, 1877, Бр. 2 и 8). Даље: Алт, Сђег ФЧаз уеграЊиј5 Чег КеПејоп ха: Мога! (Прилог Рутађећтет дет атдететећ ЕТИКЕ).

Учитељ 3