Učitelj

965

иду заједно. А ко зна, да је дотле и тада владао свуда пусти механизам, који се састојао у изучавању празних речи без онога што оне значе, тај ће ласно замислити колику је новину Коменски унео у наставу овим својим „Отвореним вратима у језике.“ У самом напису стоји: „метода како ће. се латински као и сваки други језик учити лако заједно с основама свих знања и вештина.“ С учењем језика дакле Коменски везује и најопштија и најпотребнија знања о свету. Тако се језик оживљава и добива очигледну основицу а дух се богати знањем. „Речи се, вели, морају увек учити заједно са стварима, те да се и разум и говор развијају подједнако. Речи без ствари су љуска без језгра, корице без мача, сенка без тела, тело без душе. Мудрост је у познавању ствари, а не у речима“... МИ докле нама данас оваке мисли изгледају врло обичне, као и кад кажемо да је Земља округла и да се она окреће око Сунца, онда су оне чиниле револуцију, као и кад је велики Коперник први пут рекао, да је Земља округла и да се окреће око Сунца.

После две (1633) године Коменски штампа, опет на латинском, и „ Уезнршит јапцае („ГПредсобље отвореним вратима у језике“), као увод „Јануу“ или припрему за њу.

Исте ове године изиђе и његов знаменити „Јтјогтајогћип“ или Упуство за материнску школу. Познато је, да је Коменски све време од рођења па до 24 године сматрао као време за васпитање и учење и делио га је на четири периоде, од којих свака захвата по шест година. Прва је дакле од рођења до седме године. Њу Коменски назива „материнска школа.“ Па, да би матере што боље вршиле свој посао у овој првој школи, он им у „Информаториуму“ даје упут за то. На првом месту свраћаим пажњу на здравље дечје, јер, вели, само у здравом телу може бити и душа потпуно здрава. Затим вели, да родитељи највише могу да утичу на децу примером. Зато ваља да се старају, да им буду углед у свему што је добро; јер се ту полаже основица за сав потоњи живот.

После „материнске школе“ долази „народна школа“ или „школа матерњега језика“ од седме до тринаесте године. Ни у једнога народа дотле не беше истакнута једна школа као основна или опште народна, кроз коју би морала про- · лазити сва омладина народна, дакле сав народ, те да изучи