Učitelj

645

наставницима даје — онда семи осећамо дужни да о томе овим путем проговоримо, те да видимо: како је и на основу чега могло Министарство овако урадити >

Као и свима осталим, тако и овом наставнику Министарство је бројало године за поједине повишице од по: четка службовања, и нашло је: да овај наставник, по одбитку оних година у којима је имао слабе оцене, које се по чл. 79 данашњег закона не рачунају за повишице имао на дан 1. Јануара 1905. год. 20 година службе, исправних за превод на данашњи закон. Даље је Министарство · нашло, да се за [1 повишицу служи 5 год.; за ту 10 год. за Ш-ћу 14 год.; за ГУ-ту 18 год. а за М-ту 22 године; па је на основу тога, и горњег броја године службе овог наставника, нашло: да се овај наставник налази између ЈУ и У-те повишице т. ј. да је потпуно одслужио ЈМ-ту повишицу, и за М-ту да је одслужио још две године; — па га је за то и превело на ЈМУ-ту повишицу плате од 2100 дин. стим да после две године службе има добити У-ту повишицу.

На тај је ето начин Министарство превело овог наставника од друге на четврту повишицу, и од 1350 дин, колико је требао добити, дало му 2100 дин. не запитавши се: да ли такав превод тог наставника одговара закону или не2 Ми ћемо доцније извести закључке, које овакав рад Министарства собом доноси — а сада да ми дамо одговора на питање, на које је Министарство тако радо оћутало.

Пре свега Министарство није требало године службе за поједине повишице бројати од почетка службовања, но само од повишице до повишице, јер се само оваквим начином бројања може добити за поједине повишице онај број година, „пеш“ или „четири“ — који се чл: 33. данашњег закона о нар. школама тражи. Тврђење Министарства да за 1 повишицу треба пет, за 1 — 10; за Ш— 14; за М 18; за У — 22; а за МГ— 26 год. службе, јесте резултат