Učitelj, 01. 04. 1907., str. 82

720

њихов ум, све што би показивало од његове стране какав било мањак поштовања или уздржљивости,“

Јаснији се не може бити. Треба помоћи. Треба помоћи свима младим Французима без разлике, а нарочито онима, који имају "оца, и онима који не познају свештеника, да створе себи светлу савест, да науче познавати своје дужности човека, Улога учитељева је ограничен: „дна се састоји, веле службена правила да, проводећи ученике кроза дневин ред укорене у душу њихову и оснаже за цео њихов живот оне битне појмове човечанског морала, које су заједничке у свима доктринама и потребне за све цивилизоване људе“. Правила дају и ове лепе прописе, које ћу такође поменути: „Да би морална култура била могућна и довољна у основној настави, неопходна је једна погодба: да та настава додирује у живац душе, да се ни по тону, ни по карактеру ни по облику не брка са лекцијом, како ову обично разумемо. Није доста дати ученику правилне појмове и снабдети га мудрим прописима за живот, ваља успети да се у њему зачну осећања, која ће бити И довољно. искрена п довољно јака да му помогну да у животној борби савлада страсти и пороке. Не тражи се.од учитеља да накити дечије памћење, него да му такне у душу, и да подеси да оно непосредним искуством осети величанство. моралног закона“.

„Величанство моралног закона,“ „борба противу страсти и порока“, то је тон који није обичан у расписима министарским. Он казује колико се битно разликује задатак нове основне школе од кратког програма старе школе: научити читању и писању. Некима ће се чинити, без сумње, овај задатак и сувише леп, претерано амбициозан, и преко мере тежак за учитељска плећа. Ако ништа друго, а оно човек се не може уздржати а да се не диви храбрости и доброј вољи оних, који предузимају тај посао. Ваља, хвалити народе, као и појединце, који — по лепој изреци Америчанина Емерсона — везују свој плуг за звезду:

Којим се срествима школа труди да се приближи циљу, који који јој је додељен2 | 3

· Нарочитом моралном наставом, а тако исто и моралним васпитавањем, које прожима сва њена вежбања,

_ „Сваки дан ће (распис од 18. јануара 1887. године) један од прва два часа бити посвећен моралној настави, било у облику слободног разговора, било подесним штивом. У вишем течају овај ће час бити за методско развијање моралног програма“. Тај програм садржи ове одељке: „породица; школа; отаџбина; личне дужности; |