Učitelj

768

научног истраживања. Експериментална метода модерне Психологије и Педагогије хоће и ово питање да размрси. Ну, тек у новије вријеме опажа се, да је у старијем експериментисању много погрјешака било односно разликовања индивидуалне даровитости. Велика је грјешка што се при овим експериментима није обраћала пажња и на „погрјешке“, које много казују о индивидуалној даровитости. То је била и велика погрјешка познатог психофизичара, Фехнера.

6. Данас се индивидуалне разлике испитују баш на тим погрјешкама и онда се групишу у типове... Дакле, даровитост се данас експериментално мјери, обазирући се и на погрјешке дјечије при покусима.

Рецимо да испитујемо типове три особе.

Прва особа показује н. пр. ове особине:

(Пра особа: 46 в кад ђ руга отпора аб вог -— = кон ке Трећа особа: а 6 8 г — =— м нр

Типус је дакле овдје: а 6 8 2.

Ове различите индивидуалне варијације ствар је Психологије Индивидуалности. У погледу на ову тему чињени су компаративни експерименти. Тако на прилику чињена су проматрања на једним те истим објектима, или се испитивала репродукција при једним те истим надражајима или се пак истраживало мишљење (исповијести) особа, која су врло инштруктивна. Некоји су скупљали особине чувених људи. Тако н. пр. француски психолог Бине нотирао је. исказе славних рачунџија и глумаца.

Инглески психолог, Галтон, чинио је у погледу на ову тему многе експерименте, и то помоћу „методе питања“. Ну, ова је метода непотпуна и недовољна.

Други су опет скупљали аутобиографије (саможивописе) великих људи, и тражили су сличности међу њима.

Трећи су опет сравњивали индивидуалне особине одраслог човјека са дјечијом даровитошћу. Ну, ово је врло тешка ствар, пошто се све методе не могу примјенити код дјеце.

Проф. Д-р Емил Крепелин такођер је испитивао ове индивидуалне разлике у дјечијој даровитости. Он је многе

те радове своје и својих ђака публиковао у своме перио-