Učitelj

770.

фина. Људи, који су врло осјетљиви при разликовању, по правилу показују врло слабу конштантност у својим исказивањима. 12) Финоћа у емоционалним (осјећајним) реакцијама.

Критика: Што се тиче ових Крепелинових тачака о особинама у даровитости можемо слободно рећи, да између њих нема оне унутрашње свезе Проф. Крепелин просто набраја поједине ствари, које је пронашао у својим експериментима. Ну, треба знати, да се варијације морају свести на поједине основне особине.

(Осим тога у овом свом набрајању Арепелин није потпун. Тако на прилику о аперцепцији, опажају, зору ит.д. ни помена нема, а као што сваки мора признати, даровитост се баш и састоји поглавито на интелектуалном (умном) пољу. |

Други опет психолози зауставили су се само на ин- | телектуалним појавама и своје експерименте подјелише према томе принципу. Психологија њихова истраживања о даровитости састојала се у овоме:

а) у истраживању опажања (зора) и проматрања;

6) у истраживању памћења (асоцијације);

в) у истраживању фантазије (уобразиље) и

г) у истраживању радње разума и ума.

Из овог се, дакле, јављају четири типа у интелектуалној даровитости :

1) људи са посматралачким духом, одликујући се до- |

брим опажањем;

2.) људи са добром меморијом;

3.) људи пуних фантазије и

4.) људи разума.

До душеи ово је груба класификација, ал нам ипак даје извјесна правила и одређенији оквир, него ли остале теме. / Према нашем мишљењу ова би класификација била још потпунија, кад би се запитали: „Који се процеси показују у опажању >“

Код сваког опажања имадемо двије групе процеса:

а) процес перцепције и |

6) процес аперцепције (асимилације или активности).

Код првог процеса (перцепције) видимо, гдје се апликују, примају надражаји: други процес (аперцепције) настаје