Učitelj

779

ЈИ у погледу на врсте погрјешака:

6.) највеће погрјешке показују се код бројева, мање код означивања, боја, лица и објеката, а најмање код исказивања о простору.

ЈУ у погледу на проматрање слика. Развој различитих категорија у проматрању показује се неправилан. главноме тих категорија има три врсте: а) супстантивне штудије, гдје се просто набрајају поједини предмети без икакве унутрашње свезе; 6) радње лица (стадиум акције) а в) набрају се просто знаци (штадиј квалитета и релација). Ова три штадија јављају се такође и у говору ђачком. Наиме, пажња неопходно захтијева извјесне представе водиље, категорије, које се годинама мијењају и увијек од једанпут престају. Ред је исти као и код она три штадија, дакле: радња, особина и релација. Ево резултата о томе:

7) Ови штадији прије се јављају у мушке него лиу женске дјеце;

8.) Извјесне категорије код дјечака се прије јављају него ли у дјевојчица, на пр. стварне: боје.

9, код дјевојчица превлађује на пр. категорија лицаи радња. У у погледу спонтаног памћења и памћења, које је покренуто питањима у секундарним (сугестивним) исказивањима :

10.) код спонтаног памћења испочетка (до 11 година)

дјевојчице заостају иза мушкараца, ну, послије, у вишим

разредима, дјевојчице бољи успјех показују; |

11.) памћење у дјевојчица више је спонтано, али не тако вјерно као у дјечака;

12) у главноме се може опазити више спонтано интересовање за лица него ли за ствари, више за форме него ли за боје; дакле, не упада увијек у очи оно, што је чулно, него оно, што одговара дјечијем кругу интересовања.

И у погледу на дјечију перцепцију и алерцепцију:

13. чим је дијете млађе, тим више превлађује аперцепција, дијете је, дакле, више субјективно, него ли о6јективно; |

14. дјевојчице су више субјективније него ли дјечаци, изузевши женске од 11—12 године;