Učitelj

784

а.) апрстраховање! и 6.) одношење (суштина. релације). Е

Апстраховати значи одлучити дјеломичне (парцијалне) представе, тада их узети као репрезентативне. елементе и понајлак их комбиновати. Дакле, имадемо три степена: а.) одвајање, 6.) репрезентирање и в. комбиновање. Први степен је психолошка, а друга два — логичка апстракција. Тако н. пр. а.) „црвена“ боја руже одваја се из наше представе и апстрактно се употребљава; 6.) репрезентира се од свих других црвених боја и в.) комбинује се са рапавошћу глаткошћу и т. д.

Радња у односу не да се апстраховати, већ се може само ток означити: двије или више елемената наше свијести могу ступити у одношај са два гледишта: Продукат ових. представа јесте однос. Највише се употребљава компаративни однос, Рецимо имадемо два листа; они могу бити једнаки (исти) и слични. Нађем ли један слични лист, то је знак „сличности“, а нађем ли један лист, који“ није налик овоме, онда је то знак „разликовања“.

Процес сравњења образују три продукта, наиме, пита се да ли је нешто а.) исто, 6.) слично или в.) различито. Према томе у мишљењу морамо ово троје разликовати:

1.) способност разумјевати бешаулне символе, апстра- _ ховати и знати оперирати са различитим степенима апстракције; 2.) стварати односе и

8.) ове односе међусобно спајати (многоструко сравњивање резултат је овог: односне представе значе пред- | ставе једнакости, сличности и различитости; подређивање надређивање).

" Специјалне разлике односа у мишљењу:

1.) Чим је више способан човјек да разумијева символе, т. ј. да мисли са површно звучним представама (ријечима, односима), тим је више способан да апстрактно мисли. Тако н. пр. ми не можемо себи представити појам сличности; ово је, дакле, способрост мислити са представама односа.

2.) Чим се конкретније превађају символи, т. ј. чим је више неко у стању да чулно представи површно звучне.

+ „ађећасћа“ значи: одлучити, одјелити, разлучити.