Učitelj

800

Књиге су набављали у Врању код трговаца, који су их доносили из Београда. Имали су и руске букваре. У школи су и сами ђаци' један другог поучавали. Из градњанске школе ђаци су се могли запопити одмах и ако нису учили и какву другу шкољу. Сви садашњи градњански свештеници ђаци су ове школе. Сви су они учили и писали још у школи слова: ђ, ћ, џ, љ, њ. Према овоме. и ова је школа била часловска са српским обележјем.

Градњанска школа није редовно радила, већ кад дорасту деца више имућних родитеља, онда су ови погађали учитеља да им учи децу. Па ипак никад није школа паузирала. више од две године.

Упис ђака обично је вршен на Ђурђев-Дан без икаквих свечаности. Баци су били одрасли 15—17 година. Ђак је био у школи докле год је његов отац плаћао учитељу. Испита није било, већ је било пропитивање ђака сваке суботе — репетирање раније ученога.

Турске власти нису гледале на школу, нити грчки владика, већ је сам учитељ радио како је знао.

Школа је бивала и по приватним кућама, а некадаин у другом одељењу сељачке пивнице. Предавања су прекидана по неколико дана или недеља кад би на Пољаницу нападали Арнаути и турски башибозуци — добровољци.

Градњанска школа је спремала не само кандидате за свештенике, већ је ширила писменост и у народу и подизала у њему националну свест тако, да у Пољаници ни једна туђа пропаганда није имала успеха. Једном је био дошао у Градњу неки бугарски | учитељ, и кад су сељаци дознали, да шири бугарштину, у мало | што га нису убили, те је после неколико дана морао побећи из | Пољанице. Народна свест у пољанчана развијана је предањем у кући о српским јунацима и српској прошлости. Писмени људи их Пољанице одлазили су чак у Цариград и подизали тужбе и судили се са Арнаутима, који су више пута покушавали да се населе у. | Пољаници. Ова је школа дакле у Пољаници вршила ону. логу, | коју и школа преображењска у срезу пчињском. ме

Према свему овоме погрешна је забелешка г. М. Ђ. Милићевића у „Краљевини Србији“ на страни 303 да школа у Градњи постоји, тек од 1870 године. Она је постојала, као што напред видесмо, још око почетка ХЈХ века, а можда и раније. |

У суседном селу Големом Селу такође је постојала часловска · школа, али само две године — од 1844—1846. Учитељ је био пок. Симон Стојковић, доцнији свештеник. Имао је мало ђака, од којих