Učitelj

805

ћ

весним приликама, а свагда пак, да са уживи у дечји живот овог узраста: да се смеје ономе, што је њима смешно, да руководи њиховим каткада смешним закључцима, па да их исправља и т. д.

Зато поред одличне спреме и воље за рад треба и љубави према дечици, а још већма треба да је наставник што млађи и да је живљег темперамента — обично сангвиник или холерик. Наставник који је по темпераменту меланхолик или флегматик није за рад у приправ. разреду. Још мање је онај, који је нерасположен, стално, због болести своје или каквих великих недаћа у животу.

И овог пута истичемо потребу: да је наставник овог разреда у непрестаном додиру и дружби са ученицима, како у школи тако и у дворишту, у пољу, у излету и т. д.

У низу ових дидактичко-методских напомена врло важно место заузимају одговори ученички. Они морају бити у пуној реченици не понављајући и не обухватајући питање наставниково, а никада тако кратки, којим би се само потврдизо или одрекло питање наставниково. Одговори морају бити појединачни: сваки ученик да одговори о свакој ствари о којој се пита ради вежбања, па по том могу бити довољни одговори заједнички у хору нарочито при учењу причице или песме. Никада пак одмах одговори не смеју бити у хору — заједнички, јер ће само одлични ученици одговарати, а слабији ће мицати уснама и — ћутати!

Пошто ученици науче толико српских речи и толико односа, да се могу водити слободни разговори, онда се ошпочиње учење језика у краћим причицама васпишне тенденције.

Истина, васпитни утицај мора се вршити и при учењу речи и при стварању простих расудака, само, разуме се у мањој мери. Нпр. секцра, нож — треба пажљиво сећи да се не посечемо; саонице — да не паднемо; мост — пажљиво прелазити, до не паднемо у реку и т. д. Само васпитни утицај при изучавању речи више је непосредан у виду опомене, забране, заповести (непосредно васпитавање); а причицама васпитне тенденције прелази се већ на вишт ступањ — ступањ васпишне наставе, из које ученици сами изводе поуку: дакле — јавља се већ непосредно васпитавање путем настављања, које је је сад омогућено, пошто ученици владају већ потребним знањем српског говора. Прелаз на приче настаје тек у другом течају, изузимајући од тога позно отпочети рад.

Тако смо у овим скицама, које су и опширније могле бити, покушали да бар укратко а прегледно изнесемо главне психолошке