Učitelj

812

Највећма се греши у падежима, затим у лицима и временима глаголским, а особито и то готово стално у акценту.

Важније од тих грешака навешћу овде само неке:

а.) Врло радо употребљују глагол у првим лицима садашњег времена; прошло теже, а будуће још теже. (Погодбени начин, давно прошло време, пређашње свршено и пређашње несвршено врло тешко разумеју, и не могу га употребити. Изучавање тих глаголских промена мора дакле остати за први разред.

6.) Прошасти придев употребљују често пута и у мушком и' у женском роду, те нарочито треба нагласити како мушкарци а како девојчице говоре.

в.) Шести падеж (ађјану тзапитеп) замењују Првим падежом. Тако, место: мотиком се копа — мотика се копа; м. метлом се чисти — метла се чисти и Т. д.

г.) Грешке у акценту и у упогреби предлога сталне су тако. рећи, и поправљању ових треба поклонити врло велику пажњу итруд.

5.) Сваку нову реченицу из приче утврдити прво Посебице да је искаже сваки ученик гласно — по том заједно у хору и по такту; а затим у вези с прешходним реченицама истим начином.

Тиме ће се учинити: да сваки 'ученик-ца све говори, а том јесте главно, те ће тако при свршетку предавања сви ученици у. истини знати говоршти научену причу.

6) Зато предввање причица, а особито овакво прво преда-

вање, траје по неколико часова, разуме се, са прекидима. 7.) Пошто се говорни органи, а и памћење врло брзо заморавају, треба предавање прекидати чешће: сваких 90—95 минута и, у том међувремену, ученици или цршају неке предмете (о којима се водио разговор или ће се водити); или се гласно разговарају српски пред наставником између себе; или се изводе у дворишту ради игре.

8.) Важно је напоменути: да се у том међувремену, промене и одмора ради, могу примаши шужбе ученичке. Деца овог разреда радо се тужакају те у овај мах треба и то употребити за учење срп, говора. Сваки се ђак такмичи, како ће лепше и правилније исказати тужбу српским говором, јер наставник не прима тужбу онога, који не зна лепо и правилно да је искаже. По свакој тужби питањима и одговорима чинити „ислеђење“ ма да су тужбе врло. често лажне и ништавне, а већ зна се, да потичу из жеље — сујете да се ђак покаже како зна српски.