Učitelj

871

образложавао тиме, што мисли да се већ у анкети спорне тачке реше, и мисли да би се овим начином повољније за учитељство ријешиле, него у сједницама Великог Савјета.

Противно мишљење заступао је г. Ристо Шушлић, те када је дошло до гласања, усвојено је: да анкету сачињава шест учитеља и школ. надзорник. У анкету су изабрани глг.: Стево Калуђерчић, управитељ срп. школа у Сарајеву, Јован Богданић, учитељ из Б. Новог, Павле Чонић, учитељ из Мостара, Милан Бањанин, учитељ из Брчког; г-ђице Зорка Ћурчић-ева, учитељица из Сарајева, Анка Дракулић-ева из Бањалуке.

Од најважнијих предмета била је Школска Уредба и. Дисциплинарна Правила, које је саставио привремени управни одбор на захтев Великог Савјета. Ове су уредбе врло либералне и напредне. Као новину спомињемо, што се у Уредби тражи да се уведе непрекидна настава, која би трајала од 7 или 8 часова пре подне, па до 12 или | час после подне. Недељно би било 18—24 часова, те нема ни једног дана за одмор, него је одмор сваки дан после подне. Према овој Уредби били би учитељи опроштени од црквеног појања. На овој скупштини претресен је буџет овог Удружења за год. 1907/8, по коме Удружење има примања к. 6.800, а издавања к. 6.049, према томе показује се суфицит од к. 791. — Такођер је изабран главни одбор Удружења, у који су ушли гл. Стево Калуђерчић, управитељ из Сарајева за предсједника, Ристо Мисита за потпредсједника, Милош Попара, за тајника, Никола Ножинић, за уредника дружинског органа, г-ђица Зорка Ћурчић-ева

за благајника, Лала Јакшић-ева за књижничара; чланови:

Никола Алинчић, Ристо Шушлић, Вељко Чубриловић, Стево Николић, Бошко Илачевић и Михајло. Крагуљевић. У надзорни одбор: Милош Костић, Мара Јакшићева и Павле Чонић.

Вредно је споменути, да је сарајевско грађанство интересовала ова скупштина, јер су галерије увек пуне биле. Нарочито спомињемо, да је скупштину посјетио г. Глигорије М. Јефтановић, народни првак и потпредсједник Великог Савјета. Са стране стигло је. много поздрава и то: од Учитељског Удружења из Београда; учит. збор из Ваљева, Крагујевца, Ужица, Живојина Радосављевић из Јене, Уре-

дништва „Народа“ из Мостара, Лазара Марковића из Бије-