Učitelj

885

као вишим осећањима према људима говори сео симпатији и антипатији, о љубави и мржњи, о милосрђу и великодушности. У односу према појавама постоје. интелектуална, естетичка и религиска осећања. Нарочито су за васпитне циљеве исцрпно описана естетичка осећања и стварање укуса. На крају одељка говори се о афектима и темпераментима и најзад о абнормалностима код осећања. Особито је поклоњена пажња трећем одсеку душевнога живота, вољи. Сувремена педагошка истиче као најважнији циљ — васпитање воље, стварање јаког карактера са моралним правцем. Отуда је потребно, да и психолошка наука својим научним методима пружи образовању воље при васпитању што проученији терен, на коме ће се ићи у датом правцу на постигнућу циљева за образовање воље. ЊЕ У проучавању воље изнети су овде прво најобичнији покрети инстинктивни, соптани и рефлекси, затим виши: тежња и жудња у вези са наслађивањем у области воље. И више волиционалне појаве долазе проста побуда и тајна, са одлуком, побуда или жеља. За овим су третирани највише моменти у развоју воље: намера, одлука, чин. У одењку о карактеру и моралној слободи описано је Хербартово учење о моралном карактеру, само доста површно, остављајући га етици. У појавима меканичке воље говори се о сугестији и сомнамбулизму и партија се завршује погледом баченим на индивидуалне разлике воље и на њене болести и скретања. Као што се види у књизи је обухваћено све, што је најпо- | требније да се познаду основи психологије, да се види оквир, у коме стоји тако колосална научна дисциплина, која је још у зачећу са пуно хипотеза и предпоставака, али која има узвишен задатак; проучавање самога себе, свога ја, а себе познати, то је најтеже. У књизи су навођени примери из живота за разјашњење пси-

хичких појава и то помаже, те се она може лако читати. Ст.

Ргтгоди! игдајатејћ. Марбао Рауопп Ттаепјак Хаотеђ 1907. МаКадот Нгуабке Кпјфате 1 тацује рарпга (Пау Кет) и Хастеђи Пкот [ ћгуабаке гадтске НзКате. Стр. 136.

Изашла је код наше браће Хрвата врло лепа књига под горњим насловом коју особито препоручујемо нашим читаоцима. Њу је написао наш зналац и велики поборник слоге између Срба и Хрвата и југославенске заједнице Даворин Трстеник. Жао нам је што смо књигу доцкан добили за ову свеску те је не можемо опширније приказати. То ћемо учинити, здравље Боже, доцније. За сад