Učitelj

васпитања п школе. Али данашња школа није способна да томе циљу одговори. И с тога је на првом месту потребна реформа васпитања и школе — онако како писац мисли. -

То су поглавите идеје пишчеве. Да их изнесемо у кратком прегледу, па ћемо после казати свој суд о њима.

У првим чланцима писац, у главноме, расправља друштвено питање. Има ту занимљивих разлагања, са којима вреди упознати се. На послетку писац долази до закључка, да „препорођај друштвени има да изврши ум људски.“ (Стр. 108). Потребно је да се „према истакнутом циљу однегује подмладак“. (Стр. 104). Алп школа је до сад имало утицала на друштвени прогрес. А то с тога што „нас је обузела манија да тражимо само знања и да кљукамо подмладак само знањем... а оно што је сваком умном развићу најважније, оне што ми овде укупним именом зовемо, остављено је себи самом.“ (Стр. 18 и 114).

Писац манише сувременој школи што гони ученике да мирују. „Неминовно ту мора пострадати и телесни и чулни и виши духовни живот.“ (Стр. 114). Греше педагошки мудраци кад третпрају дух човеков као каквог заспалог лењивца, п старају се како да изазову заинтересованост код леног створа. „Дух не треба будити, него ваље стати на пут друштву, породици пи школи да га не убијају.“ (Стр. 188). Ми систематски убијамо дух уверени да га тиме подижемо пи развијамо. „Телу и духу припада потпуна, слобода“, пи то им треба дати одмах у првој младости човековој“. (Стр. 134). Даље вели писац: „Ум човеков је више но ишта на свету покретљив и немиран... Прописати једној тако немпрној, несталној п несавладљивој појави шаблоне п попустљивост више је него погрешка.“ (Стр. 148). ;

После разлзгања како у васиони ради иста енергија п како природне спле раде без напора, писац износи како је за развитак младе душе прави услов мирноћа. Потреси што долазе услед принудних мера (вика, псовка, дрмусање, ударци) само шкоде развитку младе душе. Излажући Русовљеве мисли о васпитању; писац вели: „У детету је душа спокојна као потпуно мирна вода. Наше. је да ту мпрноћу чувамо.“ (Стр. 191). И мало даље; „мирноћа душе детиње мора за васпитача бити светиња.“ (Стр. 192).

„Природа... не потреса душу... Све то чини само човек п прилике које је човек створио.“ (Отр. 194). Мотиви управљањ

1 Курзив је свуда наш.