Učitelj

децом леже у избору природних мотива. Питомцу, одгајеном у мирноћи душе, не требају јаки мотиви. „За повод може да послужи све што је у стању да задовољи њихову радозналост. Радозналосш јо велика, јер је у слободи, очувана живахност.“ (Стр. 195). И мало даље: „Радозналост је... најмоћније средство васпитања и образовања.“ (Стр. 197).

После овога настаје критика Хербартове педагогије. „Педагови... су се кретали, како но рече Гете за Фихтеа, на штурој утрини, док је свуда унаоколо била ливада с бујном зеленом травом.“ (Стр. 198). Хербарт је писцу „пример шпекулативне јаловости.“ (Стр. 199). -

Разлажући како је радозналост по природи својој разноврсма, писац вели да је наше само да „развићу те разноврсне радозналости не стајемо на пут.“ (Стр. 204). Равни објекти у спољашности мите радозналост. „Треба се постарати датих објеката има у изобиљу.“ (Стр. 205).

Напомињући како је данас нервоза опште обележје, писац сматра да је за то школа крива. „Раворена душевност још у раној младости не може да да друго него нервозан свет... последица наваличног узнемиравања душевности детиње.“ (Стр. 212 и 219).

Ма да је у сувременој школи настава таква, да често код омладине мора да буде сувишног умног напрезања, што је на штету целокупног здравља, ипак се за сувремену нервозност не може само школа кривити, као што писац то чини. Има ту и многих других узрока.

„Нисмо за школу у затвореном простору“ (стр. 214), вели писац. Тражи да се иде „у отворену прпроду, доцније у широки свет. Ту нека је школа“. (Стр. 215). Износи своје разлоге за то.

Нарочито истиче начело саморадње. „У колико је дете здравије и јаче, у толико ће и несташније бити. Треба му пустити на вољу... Грешиће... Колико је потребно да се на природним последицама поучи... хоћемо човека који сам собом влада, и на који је научио да њим владају други.“ (СОтр. 219).

Писац даље разлаже на широко како сеу првом детињству, а услед спољашњих утицаја, развијају чула и први појмови. Истиче важну улогу игре дечје у кући, дворишту, на улици, у пољу и свуда. Кад се исцрпи занимање с предметима које природа даје, онда долазе вештачке игре. На тај начин дете улази у свет, у културу његову. После умора застаје мало, а „сваки е је одмор сређивање стеченог искуства и опажања... С умором и

Е ј ои За авина