Učitelj

103

цирају, те и чине онај емоционални слив осећања, који 30вемо савест. Савест се, дакле, образује појединачним процењивањем многих одношаја, које претходно обрадимо до довољне јасности и разумевања. Такво обрађивање историјскога градива јесте обрађивање у светлости моралног расуђивања.

У обради историјског градива се. међутим, ту не стаје. Са тог процеса задобијања емпиричкога знања из области етичке и његове процене приступа се процесу апстракције: поједини сродни одношаји се асоцирају, рашчлани се и потом упореди њихова садржина и стопе заједнички делови њихове садржине, те се тако образују морални појмови. Ти морални појмови, тако попикли у духу ученикову на природан начин из масе појединачних одношаја, не одвајају се од оних емоционалних чињеница, које назвасмо савест. Тако савест и у круг тих појмова уноси живост и тежњу к примени; она чини, те морално убеђење. које сачињавају ти појмови, није мртво, већ је унутрашња снага за човеково морално поступање.

Најка 0 човјеку. са научне И педагошке „стране Вг. рћи. Паја Р. Радосављевић — Њујорк. — Посвећено г. Др. Јовану Цвијићу, проф. у Српском Универзитету —

М

Специфична задаћа физичке антропологије. Антрополошке методе. Мјерење и описивање. Гете о Постању, природи ичовјеку. Добре и рђаве стране експерименталног испитивања. Упропашћавање антрополошке технике. О принцинијелној хармонији антрополошко-техничких назора. Антрополошен лабораторијум.

Што се тиче антрополошке методе, она је иста као ин код осталих природних наука, а нарочито као метода у

Зоологији, с том разликом, да у њој мјерење има већу важност него ли просто описивање.