Učitelj

“

167

уплива на ток тих болести. Тако афекти могу утицати на крвне судове, на пример кад се стално, или чак и често, попавља висок притисак крви, он може повољно утицати на склерозу артерија и т. подобно. ,

Зато писац енергично скреће пажњу на опасности које долазе од употребе страха у неговању деце, и томе подобних лудорија, издижући важност разумног физичког васпитања.

Чодаот! у поменутом часопису, хоће да утврди својом расправом 1) да су душевни покрети комплекси осећаја који бивају раврешени од комплекса моторних реакција преко опажаја или представе какве ситуације или догађаја, и 2) да моторни путеви којима се ове нехотичне реакције врше, није нико други него примитивни живчани систем, т.ј. кортико-рубрални систем влакана и рубро-спиначни пут. Тако је писцу за постојање осећања веома, важан, управо пресудан, регион Тћајатав орпсиз-а и т. д.

За доказ своје поставке изнео је на крају расправе болесне промене у осећању, ва пример код парализе, пијанства, епилепсије, суманутих, меланхолика и т. Д.

Напослетку о петој расправи од К. Ф АЈоппез-а. Она је врло интересантпа, зато ћемо је нешто опширније приказати.

Писац почиње свој рад са теоријским излагањем важности унутарњих осећаја за живот, осећања, дакле, за теорију осећања.

И Јатез је нагласио значај унутарњих осећаја (органских) али је запоставио у изношењу тачнијег доказа, и више се једнострано ослањао на физиогномичке и мимичке покрете као носиоце, и посредвике, осећања. Гатије, је нагласио више унутарње осећаје од Јатез-а, али опет једнострано, јер је узео да све телесно на осећању зависи од крвотока. Међутим пма експерименталних дата, која траже да се измени или допуни ова Јатпег—Бапсе теорија, осећања, јер су органски осећаји једино ефективни, а осећаји коже и мишића су за осећања само аксцесорни, и да ови последњи могу чинити само један интелектуалан, а никако емоционалан саставни део сложеног осећања, да су они више њихово руво, њихово ширење и у извесном смислу само њихов „израз“.

По томе главни задатак за теорију осећања био би тај, да се на основу експеримента утврди колико има органских осећаја, у осећањима, а колико осећаја од покрета израза. Зато ваља посматрати обе ове групе осећаја у таквим случајима, 2д0а су они раздвојени. Писац узима три таква примера: глумца, болесника, са „одузетим“ осећањем и потпуног аутомату. Кад глумац живи