Učitelj

|

393

бео), гњил, жал (књиж. жао), ђавол; селце (књиж. сеоце), крилце (књиж. криоце), колци (књиж. кочеви), ралник, понеделник ит. Д.

3.) Чува се и данас место старога сриског акцента, и то: где је у књижевном језику благ (") или висок () акценат, акценат је за један слог ближе крају; а где је у књиж. језику оштар (“ ) или снажан (7) акценат, акценат остаје на истом месту. У овим дијалектима сви су акценти изједначени у један општи акценат (обично (“), и све су дужине и испред и иза акцента скраћене. Тако говори се: село (књиж. село), жена (књиж. жена), човек (књиж. човек), висока (књиж. висока), воденица (књ. воденица), Богорбдица (књиж. Богородица), Милутин (књ. Милутин), Јелена (књ. Јелена); свила (књиж. свпла), рука (књ. рука), глава (књ. глава), венђц (књиж. венац); слама (књиж. слама), болес (књ. бблест), слава (књ. слава), њива (књ. њива); злато (књиж. злато), судим (књиж. судим), путник (књ. путник), најпосле (књиж. најпосле) и т. д.

4) Губљење падежа и њихово описивање с предлозима. У једнини се говоре 1., 3. (ређе), 4. и 5. падеж; а у множини само 1. и 5. падеж. Сви остали падежи описују се с предлозима, при чем се у једнини увек узима 4. падеж, а у множини 1. падеж. Нпр.

|. пад. жена, 3. пад жене, (чешће на жену), 4. пад. жену, 5. пад. |

жено, 1. пад. множ. жене 5. пад. множ. жене; 2. пад. једн. на (од, до, без, код и т. д.) жену, 6. пад. једн. сас жену, 7. падеж једн. по (у, на) жену, 3. пад. множ. на жене, 6. пад. множ. сас женби ћ А

Београд. Жив. Н. Стефановић. (Наставиће се)

Педагошка библиографија у Срба, До године 1877. ЗАКЉУЧНО. ,

Ми емо имали израђене библиографије за друге научне дисциплине, за друге струке и гране нашег јавног друштвеног живота, само за науку о васпитању, како теориску тако и уже и шире примењену, нисмо имали до данас израђеног прегледа, који би извесним системским редом обухватио све што је по тој струци написано и наштампано код нас. А то је од штете како по саму

'