Učitelj

У У Пт

МА ну

д-ра Ђорђа. Натошевића, кога је и д-р Мандић препоручио, и тако буде, марта месеца 1857, године, именован за школског саветника (Шулрата), д-р Ђорђа Натошевић.

Та. 1857. а за њом 1858. година, биће на листовима паше културне историје забележена најкрупнијим словима, јер су те године са д-р Ђорђем Натошевићем скинуле дебео застор са умних очију српског народа. У тим годинама је вргао д-р Ђорђе Натошевић, као оно од Бога послати анђео, што се у Св. Писму прича оболело тело нашег народа, у силоамску купку, и наше је народно тело оздравило од вековних заблуда и затуцаних предрасуда.

Чим је, д-р Ђорђе Натошевић, примио крмило народне наставе у своје руке, одмах је отпочео: свој делотворан рад на свима пољима народне паставе и његове опште просвете. А као што се

из горњих његових Споменица види, није он дошао на то место

неспреман и као почетник, није он експериментисањем тражио

_ тек пута и пачина, како ће да буди успавану свест народну, како

ће да множи знање његово, све је он то још као ђак присвојио

ни неким невидним унутарњим пагоном рашчистио пута оном по-

зиву, који му је судба с 1857. годином добацила.

Као да је слутио, да ће та коцка, школске управе, пасти њему у крило, написао је он још 1855. године „Ушуство за предавање букварскиг наука“, учитељима народних училишта у ау-

_ стр јеком царству, које је наштампано у Бечу тек 1858. године;

а одмах за тим је написао и „Крашко Упупастшво“, за српске народне учитеље, које је изашло у Новом Саду, 1857. године. У првом је опширно изложио вредност елементарне школе и њено религиозно-морално образовање; за тим важност очигледне наставе п како ју треба практично изводити. Нов начин читања с писањем (Гразаров метод), важност и метод рачунске наставе у основ. пар. школи и као свршетак о појању и методу за ту струку. Са опширности своје названо је ово упутство Велико, према оном другом, које је, истина, пре изашло, али по свој прилиди доцније писано Мало. У кратком Упутству је изложио, наравно у краћем изводу, метод за науку вере, појање, иауку гледања, мишљења и говора, науку читања с писањем, и науку рачунања; а додао је упуство и начин, како да се и телесно образовање (гимнастика) негује. У истом је препоручио, да се примају у школу и слепа деца и наводи како с њима ваља поступати и шта их учити, да им се несрећа колико толико ублажи. да глувонему децу сматрао је, да не могу бити у оваким школама. У додатку